Letnja proizvodnja kornišona je nemoguća bez navodnjavanja. Za krastavac kornišon posle skidanja predhodnog useva obrada se vrši na dubini do 25 cm uz unošenje mineralnih đubriva. Kornišon na otvorenom polju treba đubriti sa 80-100 kg/ha azota, 80 kg fosfora u obliku P2O5 i 100-120 kg/ha kalijuma u vidu K2O.

Prinos krastavca proizveden iz rasada u gotovom supstratu povećan je u odnosu na proizvodnju direktnom setvom za 40%, stim što je kornišon jako osetljiv na bilo kakve povrede korenovog sistema, što znači da se proizvodi u hranjivim kockama. Proizvodnja krastavca iz rasada daje i raniju berbu za 2-3 nedeljeu odnosu na direktnu setvu.

Proizvodnju rasada treba započeti na oko mesec dana pre rasađivanja i rasad treba da ima 4-5 stalnih listova. Veoma je važno da rasad ne prestari (da se ne zadržava u leji), jer takve biljke se posle teže oporavljaju.

Pri đubrenju krastavca kornišona potrebno je voditi računa o formi pojedinih hranjiva u đubrivima. Kalijum treba davati u obliku kalijum sulfata, a izbegavati kalijum hlorid (KCL) jer je krastavac osetljiv na Cl jon u zemljišnom rastvoru. Zatim veoma je važno u kom obliku je azot. Ishranu azotom treba obezbediti tako što će azot u amidnom ili( NH4) obliku biti 25-50%, dok nitratni (NO3) biti 50-75%. Ovakav način azotne ishrane obezbeđuje ranije formiranje i veći broj ženskih cvetova, a samim tim i veći prinos. Nega krastavca sastoji se u redovnom okopavanju( ako nije na foliji), zalivanju, prihrani i zaštiti od bolesti i štetočina.
Krastavac proizveden na špaliru ima niz prednosti: Bolja provetrenost ( smanjen broj bolesti i štetočina), lakše održavanje i branje, čistiji plodovi.