Žalfija (Salvia officinalis) spada u grupu lekovitih biljaka i poznata je pod imenom kadulja. Inače, žalfija je žbunasta, višegodišnja biljka, visine oko 30 do 60 cm. Zbog lepih ljubčastih cvetova često se gaji kao baštensko cveće, ima specifičan i jak miris koji čini ovu biljku i začinskom. Što se tiče njenog korišćenja u lekovite svrhe, žalfija je izuzetak od mnogih vrsta lekovitog bilja, jer dok se veći broj bilja koji se gaji u ove svrhe, žanje u fazi cvetanja, žalfija se kosi nakon cvetanja.

Pravi trenutak za žetvu žalfije je kada joj listovi dobiju srebrnkastu boju. Berba žalfije se obavlja košenjem čitavog nadzemnog dela, na visini oko 8 do10 cm, to se mora obaviti pažljivo, kako odrvenjene stabljike ne bi oštetile mašine. Naime, pokošeni zeleni delovi se osuše, listovi se izdvoje trljanjem i ventiliranjem, a otpod se upotrebljava za destilaciju eteričnih ulja. U prvoj godini žalfija se prvi put kosi tek u julu, a početkom oktobra , drugi put.

Od dva otkosa dobije se 6 do 8 t sveže zelene mase po hektaru, a od nje se doradom dobije 1,7 do 2 t suvog lista ili 10 do 12 kg eteričnog ulja. Višegodišnbja žalfija prvi put se kosi u maju, drugi put krajem septembra. Prinos sveže zelene mase u oba otkosa može biti 14 do 16 t/ha, od čega se doradom dobije 1,7 do 2 t suvog lista ili 10 do 12 kg eteričnog ulja po otkosu.

Ukoliko se žalfija upotrebljava samo za destilaciju eterčnog ulja, kosi se u fazi punog cvetanja, tada pokošenu masu treba ostaviti da provene, a potom je destilisati..
Ukoliko se od žalfije koristi lišće, onda se ono suši u zatvorenom prostoru, na promaji, ili u sušari, na tempraturi do 40 C.Osušeno lišće se čuva na hladnom i mračnom mestu. Pakuje se u papirnate ili jutane vreće. Važno je da se žetva ne sme obavljati dok je usev mokar od kiše ili rose, te žetvu treba obaviti kada je vreme lepo i suvo.