Krompir treba vaditi kada su krtole završile svoj fiziološki razvoj uz odumiranje nadzemnih delova,odnosno kada dostignu punu zrelost. Na cimi se to ispoljava najpre gubljenjem intezivne zelene boje, list dobija svetložutu boju, koja potom potamni i list počinje da se suši. Posle odumiranja listova, istim redom propadaju i stabljike, što znači da su prestale mogućnosti za dalji asimilacioni proces. Istovremeno slabi veza između stolona i krtola, pa se krtole lako odvajaju. Tada i krtole dostignu maksimalnu veličinu, te se može pristupiti vađenju iz zemlje. Pokožica je sasvim očvrsla pa se ne može skidati pri jačem pritisku prstom, što omogućava bolje čuvanje u toku zime. Semenski krompir se vadi znatno ranije, pre intezivnog leta lisnih vaši, odnosno kada krtole dostignu optimalnu veličinu. Prvi rok vađenja određuje stručno lice koje vrši kontrolu proizvodnje semenskog krompira. U ovom slučaju obavezno je predhodno uništavanje zelene mase, kako bi pokožica na krtolama bar malo očvrsla pre vađenja.

Vreme vađenja krompira u našim uslovima zavisi i od proizvodnog regiona, kao i od dužine vegetacionog perioda sorte. Rane sorte se mogu vaditi znatno ranije nego što se postigne fiziološka zrelost. Ono je isto tako u zavisnosti od cene mladog krompira koja se postiže na tržištu. Srednjerane i srednjekasne sorte, koje se kod nas pretežno gaje, vade se u ravničarskim krajevima ranije zbog ranijeg sađenja, i to obično u julu i avgustu, a u brdskim i planinskim regionima znatno kasnije, tj. u septembru i oktobru mesecu. Kasnostasne sorte se zbog dužine svog vegetacionog perioda mogu vaditi i pre nastupanja fiziološke zrelosti, jer im vegetacija može trajati i do zimskih mrazeva. U tom slučaju obavezno je predhodno uništavanje cime, jer su ove sorte obično robusne, sa jako razvijenom cimom, koja otežava vađenje. Vađenje krompira je poželjno obaviti pri lepom i suvom vremenu.

Pri tome treba paziti da krtole ne ostanu duže izložene suncu, jer to može uticati na nagomilavanje otrovnog alkaloida solanina u njima. Pri jačem sunčevom osvetljenju može doći i do pojave ožegotina na pokožici. Od pravovremenog i pravilnog vađenja krompira u znatnoj meri zavisi i uspešno čuvanje krtola u toku zime. Oštećene, promrzle, ozleđene ili na drugi način povređene krtole mogu biti mesta kroz koja prodiru raznaž oboljenja, što u periodu čuvanja može izazvati znatne štete. Vađenje krompira može se obaviti ručno, plugom ili mehaničkim putem. Mehaničko vađenje krompira je najsavršenije i tako u zemlji ostaje najmanje krtola. Kombajni predstavljaju najviši stepen mehanizovanog vađenja krompira i mogu biti samohodni ili ih vuče traktor. Uz vađenje obavljaju i skupljanje u sopstvene bunkere, prikolice ili džakove. Po širini radnog zahvata mogu biti jednoredi i dvoredi.

Da bi se uspešno primenilo mehanizovano vađenje krompira i obezbedio nesmetan rad mašina, neophodno je predhodno stvoriti potrebne uslove. Poželjno je da je i sađenje krompira obavljeno mehanizovanim putem, ili u pravim brazdama, kako bi se dobili pravi
redovi, a time obezbedio i normalan rad mašina za vađenje krompira.Za uspešan rad vadilica, a posebno kombajna, neophodno je uništavanje cime, koje se može obaviti hemijskim ili mehaničkim putem. Hemijskim putem cima se može uništiti prskanjem raznim sredstvima a mehanički cima se uništava mašinom zvanom tarup, priključenom za traktor.