Eska ili apopleksija vinove loze,  je kompleksno oboljenje koje izaziva sušenje čokota vinove loze. Sušenje čokota je pre svega bolest odrvenelih delova čokota (stablo, kordunica), tako da se češće javlja u starijim zasadima (zasadi starosti preko 8 godina), ali je u poslednjih petnaestak godina primećeno i sušenje mlađih čokota, starih 3 do 4 godine.

Uzroci sušenja vinove loze prouzrokuje kompleks gljiva: Phaeomoniella chlamydospora, Phaeoacremonium spp. i Fomitiporia mediterranea. Mnogi aspekti iz biologije prouzrokovača sušenja vinove loze još nisu do kraja razrešeni. Usled prisustva kompleksa gljiva dolazi do sušenja delova ili celih čokota.

Na listu se prvo javlja nekroza između nerava, pri čemu oni ostaju zeleni. List poprima specifičan izgled „tigrovih šara“. Istovremeno se suše letorasti, bobice na grozdu se smežuravaju, i na kraju se čitav čokot osuši. Sve te promene na listovima i na spoljašnjem izgledu čokota su posledice promena koje su nastale u unutrašnjosti čokota. Na poprečnom preseku može se videti nekroza sprovodnih sudova. Prvi simptomi sušenja vinove loze uočavaju se početkom leta. Ovakvi čokoti žive određeno vreme. Nakon toga neki čokoti se oporave, a neki se potpuno osuše. Glavne infekcije nastaju na mestu jačeg orezivanja, a najintenzivnije infekcije se dešavaju u uslovima rane zimske rezidbe koja se obavlja tokom decembra ili januara. U takvim uslovima sporije je zarastanje rana pa su duže izložene patogenima.

Glavne mere zaštite od pojave eske su preventivne. Jedna od prvih mera je kasnija zimska rezidba (druga polovina februara ili mart). Makaze kojima se vrši rezidba treba dezinfikovati. Rezidbom uklanjati zaražene delove. Nakon rezidbe dezinfikovati preseke. Pored ovih mera, tu je i korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. Što se tiče hemijskih mera zaštite, za sada ne postoje fungicidi kojima bi se uspešno mogla sprečiti pojava ili širenje ove bolesti.