Za skoro sve proizvode koje možete naći na policama jednog supermarketa treba da znate poreklo, način proizvodnje i njihovu namenu. Nadležne inspekcijske i ostale službe koje se bave nadzorom hrane i kada odrade svoj posao, uvek ima načina da proizvođači dođu do dodatnog profita trikovima koji direktno utiču na naše zdravlje.

Navešću Vam par primera iz prakse. Svi znaju da je med najčešće falsifikovan proizvod kako bi se dobila povoljna cena i opet pored toga, kada oglase akciju u nekom marketu i stave nerealno nisku cenu dogodi se da se prodaja poveća za više od 50 posto.  Urađena analiza meda i uzeti su uzorci iz najvećih hipermarketa u Srbiji i došli su do rezulatata da je oko 10 posto meda nezadovoljavajućeg kvaliteta. To ne deluje kao veliki procenat ali tih 10 posto je uvek na nekom „sniženju“ i prodaje se u mnogo većim količinama nego onih ostalih 90 posto zajedno. To je loše za ostale proizvođače, za nas potrošače, za imidž samog marketa a najgore je što se tako narušava prirodni ciklus.Skoro je i u supermarketima, pronađen falsifikovan med, gde je cena bila 171, pa sama cena sve govori.

Još jedan od primera koji sigurno niste znali je crna maslina i maslina sa paprikom. Predhodnih godina se pojavila crna maslina, koja pogodićete i nije baš crna. Kao i svako voće ili povrće i maslina ima svoju kategorizaciju, pa se tako jedan proizvođač setio da može da uzme flekav i oštećen proizvod da ga ovde ubaci u posebnu kiselinu kako bi joj agresivno otklonio fleke i na kraju ubacio u teglu sa crnom bojom i nazvao je crna maslina. Voda u tegli ne treba da bude crna da bi maslina imala tu boju, ona je prirodno već crna. Drugi primer je jedan od najvećih domaćih proizvođača koji je punio maslinu sa gelom koji je samo podsećao na papriku.

Veliki problem po naše zdravlje je i masovna upotreba takozvanih biljnih masti. Sam naziv vas navodi da je to nešto od biljaka i da to nije onda tako loše za nas, što je jedna velika obmana. Biljne masti su jako štetne po čoveka iz razloga što su istraživanja rađena na maloj dnevnoj dozi unosa, a onda su biljne masti počeli da koriste u svemu i tako povećao taj unos u daloko većem procentu od dozvoljenog.

Mi danas imamo i sir fetu od biljnih masti koji je u proseku jeftiniji za po 100 dinara po kilogramu od običnog sira. Naziv vas navodi da je to neka feta ali po zakonu ne sme da se zove sir ako nije od mlečnih masti. Biljne masti su u skoro svim slanim grickalicama koje se nalaze u prodaji. Ako hoće da malo poboljšaju proizvod, napišu da je bez trans-masti, što opet nema nikakav značaj, pošto neće napisati ono što ima loše u njemu.

Biljne masti su prisutne i u višlama, pa ćete pored polifosfata, iznutrica, podkožice, hrskavice i ostalog otpada dobiti i biljnu mast, koja dodatno utiče na loš kvalitet hrane koju unosimo mi i naša deca.

Veliku pažnju treba da posvetite deklaraciji, koja je na poleđini proizvoda. Tu piše sastav od najvećeg procenta učešća prema najmanjoj, nažalost i tu postoji način da se naprimer količina šećera umanji zato što šećer ima mnogo svojih imena pa proizvođači to koriste kako bi prikrili stvarnu upotrebljenu količinu.

Šećeri su još jedan od velikih uzročnika teških bolesti i gojaznosti. Preporučena dnevna dozvoljena doza za žene je oko 25gr a za muškarce je oko 35gr. Kroz masovnu upotrebu šećera u prerađevinama, mi smo tu dozvoljenu dozu povećali za najmanje deset puta.

Prosečan potrošač bez velikog poznavanja ishrane kupovaće ono što mu se dopadne na prvi pogled, impulsivno. Na to računaju i proizvođači, pa ćete tako kupiti suvi vrat sa slikom tradicionalnog ekološki čistog sela zato što se podrazumeva da je onda i taj proizvod dobijen od takve životinje koja se hranila na zelenim livadama. To naravno nema nikakve veze, prednja slika i naziv ne moraju uopšte da imaju veze sa proizvodom, tako da je najbolje ne verovati u izgled ambalaže, nego naučiti šta znače svi ti termini i čitati samo deklaraciju.

Još jedan od otežavajućih okolnosti za prosečnog potrošača je taj što su po novim pravilnicima loše emulgatore, aditive i konzervanse svrstali pod istom oznakom „E“ sa manje štetnim ili korisnim dodacima jelima.

Ukratko, treba izbegavati prerađevine što više možete, ukoliko želite da sačuvate zdravlje.

Uz ovakvu modernizaciju, sve više će nam trebati vremena da dođemo do zdravijih namirnica, što nas onda dovodi i do pitanja, a šta je čovečanstvo onda dobilo od toga, osim sve češćih oboljenja?