Ukoliko se koristi u lekovite svrhe koren zove se vadi u proleće, cvetovi se beru u junu isključivo po toplom vremenu, a plod skuplja početkom septembra. Zova obiluje velikim količinama vitamina B i C, mineralima, kao što su gvožđe i selen kojeg jako malo ima u drugim biljkama. Ono što zovu izdvaja od ostalih biljaka je eterično ulje koje sadrži tanine, pektine, flavonoide, glikozide, sluzi… Flavonoidi i antocijani su snažni antioksidansi koji štite ljudske ćelije organizma od oštećenja. Prema rezultatima naučnih istraživanja sprovedenih u Izraelu utvrđeno je da zova podstiče rad imunološkog sistema, dok je nemački Centar za istraživanje hrane u Karlsruheu došao je do saznanja da antocijanini, koji se nalaze u zovi, imaju čak veću antioksidativnu sposobnost od vitamina C i vitamina E. Pojedina naučna istraživanja su utvrdila da zova utiče na smanjenje nivoa holesterola u organizmu pa se koristi kao preventivno sredstvo kod kardio-vaskularnih bolesti. Ima širok spektar primene kod brojnih virusnih infekcija, kašlja, reumatskih oboljenja, urinarnih tegoba, kod regulisanja stolice, čak se koristi i kod povreda.
Kao narodni lek upotrebljava se za jačanje imuniteta, protiv prehlade i gripa, za suzbijanje upornog kašlja posebno kod pušača, za poboljšavanje vida, nesanice, stomačnih tegoba i grčeva. Čaj od zove izaziva obilno znojenje, pa se na prirodan način spušta telesna temperatura. U narodu se kaže da zova „spira bolesti“ jer podstiče znojenje i mokrenje, pa se kroz taj proces izbacuju sve štetne materije iz bolesnog organizma. Lekovita svojstva imaju i zrele bobice zove jer su bogat izvor vitamina B potrebnog za pravilan rad nervnog sistema. Od njih se kuva sok, kompot ili džem, jer se ne jedu u svežem stanju.
Čaj od zove je izuzetno zdrav, ali ga treba piti u umerenim količinama. Preporuka je da deca ne bi trebalo da piju više od jedne do dve šolje čaja dnevno, dok se odraslima ne preporučuje više od tri šolje u toku jednog dana. Iako je cvetanje ove biljke davno prošlo nije loše imati recept za sok od zove za iduću godinu.
