Zajednička poljoprivredna politika (ZPP), jedna od najdugovečnijih politika EU, nudi velike mogućnosti i za Srbiju je važno da u pretpristupnom periodu iznađe najbolje modele prilagođavanja i ispuni zahteve koji su pred njom, kako bi te prednosti iskoristila, poručeno je sa konferencije “Direktna plaćanja u poljoprivredi – šta donose Srbiji?” u organizaciji Ministarstva poljoprivrede i WEglobal kompanije na 88. Međunarodnom sajmu poljoprivrede. 

-Ako pogledamo podatke za sve zemlje članice EU, poljoprivreda se smatra jednom od najvažnijih politika iz nekoliko razloga, naglasila je ekspertkinja na projektu ispred Evropske unije Snežana Blagoeva, koja je analizirala domaću poljoprivrednu politiku i iskustva zemalja članica kako bi se došlo do scenarija u kojem bi Srbija u procesu pristupanja na najbolji način iskoristila pogodnosti pridruživanja EU.

Kao jedan od razloga navela je bezbednost hrane za ljude, deo nacionalne bezbednosti svih država članica. Drugi razlog je povezanost sa zdravljem ljudi i životnom sredinom. Po njoj, kovid kriza je pokazatelj da i u današnje vreme ostaje bitno pitanje bezbednosti hrane.

-Verovatno se sećate kada su supermarketi bili prazni. U to vreme su se vodili pregovori sa dobavljačima hrane o tome može li se tržište snabdeti dovoljno kako ne bi došlo do krize jer to destabilizuje države. Redovno snabdevanje hranom važno je čak i u današnje vreme, i to po cenama prihvatljivim za potrošače. U ZPP uvek imamo ove dve tačke: jedna je da li poljoprivrednici dobijaju dovoljno novca za proizvode koje proizvode. Uvek imamo i drugu stranu gde su potrošači, jer bi i oni sa niskim prihodima takođe trebalo da imaju pristup hrani. To su bili osnovni ciljevi ZPP-a uspostavljeni 1957. godine. ZPP je oduvek bila jedna od dobro finansiranih politika u Evropskoj uniji. Počevši sa više od 70 odsto budžeta EU, sada i dalje zadržavajući više od 30 odsto, ZPP je važan deo evropske kase, naglasila je Snežana Blagoeva.

Srbija da uzme u obzir novu ZPP dok radi na pregovaračkoj poziciji 

U poslednje dve reforme ZPP se, navela je, sve više fokusira na pitanja vezana za životnu sredinu, klimu i biodiverzitet. Može se videti da sa novom ZPP koja počinje 2023. postaje sve važnije kako će politika doprineti ovim elementima životne sredine.

-Dolaze novi prioriteti koji se odnose ne samo na pružanje hrane ljudima, već i na sigurnost hrane koja bi trebala biti hranljiva, trebali bi formirati vrstu konzumacije na održiv način i, naravno, smanjiti bacanje hrane, ocenila je ova ekspertkinja.

Navela je da su ovo novi prioriteti Zajedničke poljoprivredne politike koje Srbija treba uzeti u obzir dok radi na svojoj pregovaračkoj poziciji. Osvrnula se i na Evropski zeleni dogovor – strategiju održivog razvoja EU za 21. vek.

-Između ZPP -a i Zelenog dogovora, Evropska unija se snažno kreće u pravcu zaštite životne sredine i upravljanja klimatskim promenama. Dva glavna dokumenta u vezi sa Zelenim dogovorom koji imaju efekta na poljoprivredu su strategija „Od njive do kuhinjskog stola“ (Farm to Fork) i strategija biodiverziteta. Ovo su ciljevi koje se od država članica očekuje da prihvate i to treba uključiti u svoje ciljeve u budućoj ZPP, istakla je Snežana Blagoeva.

Dejan Maksić iz Ministarstva poljoprivrede Srbije kazao je da Zeleni dogovor nastoji da privrednu politiku u EU učini pravičnijom, zelenijom i mnogo fleksibilnijom. Objasnio je da će zemlje članice kroz svoje strateške planove pokušati da prilagode svoje nacionalne poljoprivredne politike u taj zadati okvir. Za novu Zajedničku poljoprivrednu politiku može se reći da je ona sve oštrija u pogledu zahteva koji proističu iz klimatskih promena, rekao je on naglašavajući da je to problem sa kojim smo svi ozbiljno suočeni.

“ZPP daje široke mogućnosti i instrumente da se postignu različite koristi a koje ćemo koristi postići, to zavisi pre svega od nas”, istakao je Maksić.

Situaciju u okviru direktnih plaćanja, projekat menadžer ispred delegacije Evropske unije Laslo Arendaš, uporedio je kroz primer “budžeta koji ste dobili i idete u restoran na večeru, pa možete da izaberete sa menija, ali morate da se uklopite u budžet.”

“U okviru ruralnog razvoja takođe postoji niz mogućnosti koje daje zakonodavstvo, a sada je vreme kada zaista ne bi trebalo da koristite samo ministarstvo, već i sve zainteresovane strane, recimo udruženja poljoprivrednika i sve koji žele da rade na tome da izaberu najuspešniji model ili najefikasniji model za Srbiju u budućnosti,” naglasio je Arendaš.

Da najmanje subvencije budu sto evra 

Srbija sada primenjuje šemu direktnih plaćanja. Snežana Blagoeva je predložila ono što se zasniva na onome što se trenutno primenjuje u Srbiji.

“Predlažemo minimalni zahtev, zadržavajući status kvo što je više moguće – 0,5 hektara, a ako postoje šeme koje se ne zasnivaju na hektarima, na primer podrška životinjama, tovnim junadima ili mleku, to može biti minimalni prag od 100 evra, što je minimum za EU. Smanjenje plaćanja i ograničavanje plaćanja je vrlo osetljivo pitanje imajući u vidu da će direktna plaćanja verovatno biti veća u trenutku ulaska u Evropsku uniju.

Svi poljoprivrednici gledaju šta njihovi susedi rade, pa počinju da traže od vlade da razmisli i uzme u obzir koje su mogućnosti, dala je kao primer Snežana Blagoeva. Trebalo bi imati u vidu, kako je istakla, “da se mladi ne oslanjaju toliko na odlazak u poljoprivredu i ostanak u poljoprivredi, to nije dovoljno atraktivno kao ekonomska aktivnost, ne samo sa stanovišta prihoda, već i zato što je to težak posao”.

Preporučena je podrška u okviru programa za mlade poljoprivrednike.

Na kraju, Snežana Blagoeva preporučila je poljoprivrednicima u Srbiji ono što preporučuje i svom detetu.

“Čitajte. Nije lako, ali pročitajte i pratite i pokušajte da budete informisani. Ako biste mogli znati više, pitajte više, saznajte više, bićete pripremljeniji u svojim aktivnostima, a moja druga preporuka je da se udružite. Kad ste zajedno, jači ste i glas vam se može čuti. Jača su udruženja i poljoprivrednici koji su zajedno, to rade uređenije zemlje.”