Šljiva se u narodnoj medicini već vekovima koristi i u lekovite svrhe. Njeno lekovito dejstvo potvrdila su brojna istraživanja na američkim univerzitetima, gde je dokazano da konzumiranje šljive utiče na poboljšanje gustine kostiju koje postaju jače i otpornije. Šljive pomažu i kod kontrole nivoa šećera u krvi, pa se konzumiranjem ove voćke smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2. Samo pet šljiva dnevno je dovoljno da poboljšate memoriju, a kako je ovo voće bogato kalijumom pomaže i pri kontroli visokog krvnog pritiska, te smanjuje rizik od moždanog udara. Suve šljive su odličan način da ubrzate varenje, a utiču i na poboljšanje zdravlja očiju. Pospešuje rad jetre i izlučivanje žuči, kao i bolji rad bubrega i mokraćnog mehura. Šljiva jača živce te pomaže protiv nervoze, stresa,  nesanice i poteškoća s koncentracijom. Kao oblog dobra je protiv alergijskog osipa, krasta, rana i čireva.

Osim ploda u lekovite svrhe se koristi list i smola. Listovi se beru od maja do avgusta, suše na promaji i koriste kao čaj. Kod upale grla dobro je prokuvati nekoliko svežih listova šljive u vinu, pa ovom tečnošću ispirati grlo i usta.

Smola koja curi iz kore drveta skuplja se od maja do jula. Istopljena u sirćetu smola šljive pomaže kod zarastanja rana, a dodata u vino kao sredstvo koje pospešuje izlučivanje bubrežnog i mokraćnog peska i kamena.

 Ali, koliko god da su zdrave,  treba biti oprezan sa konzumiranjem, jer postoje osobe koje teško podnose ovo voće. Naime, kod pojedinih ljudi nakon jela svežih šljiva može doći do nadutosti stomaka, ili čak zapaljenja sluznice creva. U tom slučaju najbolje je šljive jesti kao džem, ili marmeladu, ili jednostavno napravite kompot od šljiva. Čak i onima koji nemaju problema sa varenjem preporučuje se da plodove šljive dobro sažvaću kako bi se lakše razgradile u želuci.

Ulaganje u šljivarstvo Srbija započinje u vreme Miloša Obrenovića i tada izvoz ovog voća postaje unosan biznis. Sve do 1864. šljive su korišćene isključivo za proizvodnju rakije i pekmeza, a od tada počinje i njihovo sušenje. Srpska sušena šljiva je danas poznata širom sveta. Istoričari su zabeležili da je Srbija posle Prvog svetskog rata Francuskoj dug za naoružanje isplatila u suvim šljivama. Takođe, 1879. godine ostvaren je rekordan izvoz u SAD kada je u tu zemlju plasirala više od 37.500 tona šljiva u vrednosti od 30 miliona dolara.

Iako se rakija šljivovica smatra srpskim nacionalnim pićem, nažalost, Nemci su bili brži i ažurniji, pa su rakiju zaštitili kao svoj nacionalni brend iako ovo pravo po svemu pripada Srbiji.