Uprkos lošoj godini, Piroćanci neće ostati bez zimnice. Povrće po lanjskoj ceni. Paprika od šest do 10 dinara.
Piroćanci ni ove sezone neće oskudevati u zimnici uprkos sušnoj godini, hladnom proleću i majskom gradu koji je pogodio mnoge bašte. Tijabarska pijaca, koja je “okupirala” i obližnji park sa spomenikom oslobodiocu, obiluje paprikama: ajvarkama, prizrenkama, domaćim sortama kojima se ni naziv ne zna, baburama, najlonkama, slonovim ušima, ljutim i neljutim crvenim i zelenim.
Na tezgama ima i paradajza, plavog patlidžana, šargarepe, kupusa, krastavčića.
Ovakvom berićetu niko se nije nadao, a što je za racionalne žitelje ovog grada najvažnije, cene su kao lanjske. Domaćica, za četvoročlanu porodicu, može spremiti zimnicu za 15.000 do 20.000 dinara – ne računajići rad oko loženja šporeta, čišćenja i ljuštenja, seckanja…
– Cena paprike je od šest do 10 dinara po komadu, u zavisnosti od kvaliteta i sorte. Skuplja paprika je veća, pa od 300 komada koje platiš po 10 dinara ispadne mnogo više ajvara nego od 500 koje koštaju šest ili sedam dinara za komad. Kilogram paradajza “bez celuloze u sredini” na koju otpadne i do 30 odsto je solidnih 50-60 dinara. To znači da se za 1.000 do 1.500 dinara može napraviti desetak litara prvoklasne salate u flašama i otprilike isto toliko pinđura.
Uz ajvar, pinđur, salatu od paradajza, obavezno se stavlja i “ispuckana” paprika u zamrzivač, a u poslednje vreme se mnogo sprema “peči-gnječi”. To je najjeftinija zimnica. Ova vrsta turšije priprema se tako što se malo propeče i zatim se oklagijom presuje u tegli, zasipa sirćetom, solju i zejtinom – priča domaćica Ljiljana Stanković.
U RATARSTVU NAŠLI IZLAZ
Bogatu punudu povrća, uprkos lošoj godini, Piroćanci tumače sve većim brojem plastenika, koji se mogu videti oko Izvora, Krupca, jednog i drugog Jovanovca, Velikog i Malog Sela, Ržane, Trnjane i drugih prigradskih sela koja se polako, ali sigurno okreću povrtarstvu. Jedan od razloga je i to što je veliki broj radnika proteklih godina ostao bez posla u zakatančenim preduzećima, pa je svako od bivših industrijskih radnika koji je završio na ulici, a u selu ima bar dvadesetak ari zemlje – počeo da se bavi poljoproprivredom.
