Autohtone sorte jabuke kao mogućnost organske proizvodnje

U organskoj poljoprivredi oslanjamo se na: gajenje sorti otpornih prema uzročnicima bolesti i štetočinama, održavanje plodnosti zemljišta gajenjem pokrovnih useva, azotofiksirajućih leguminoza, biljaka za zelenišno đubrenje;upotrebom komposta i biofertilizatora.
Proizvodnja voća po organskim ili integralnim principima nije dovoljno zastupljena kod nas. Autohtone sorte omogućavaju proširenje površina pod organskim voćnjacima.

Za gajenje jabuke po metodama organske proizvodnje neophodno je odabrati lokalitet u kome su agroekološki uslovi povoljni za tu proizvodnju. Jednako važno je i odabrati sorte koje su manje osetljive na biotske i abiotske faktore.Takvi su zasadi starih autohtonih sorti.Stare sorte jabuka možemo videti u dvorištima ili baštama za koje domaćini kažu da ih nikada ne prskaju i da su jabuke ukusne i dugo ostaju sveže.

Najzastupljenije u našem kraju su:

Kožara-koja je poreklom iz Nemačke. Njeno stablo je bujno ,otvorene krošnje i visoke je rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolačastog oblika, rđaste boje, hrapave pokožice. Izraženo je kiselog ukusa, sočna i prijatne arome. Rano cveta, osetljiva je na mraz, sušu i vetar. Sazreva u drugoj polovini Novembra. Nema simptoma čađave krastavosti na listu, niti na plodovima u uslovima bez zaštite.

Budimka– odomaćena sorta za koju se pretpostavlja da je doneta sa Istoka. Stablo je bujno, dugovečno, uskopiradimalne krune. Visoke je rodnosti, a plodovi su srednje -krupni, loptasti, često asimetrični, zelenkasto-žute boje, sa sunčane strane prekriveni bledim rumenilom. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do polovine maja. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice i čađave krastavosti .

Krstovča–Plod je krupan, zeleno-žute boje sa dopunskim rumenilom. Meso je sočno i aromatično. Sazreva krajem septembra ili početkom oktobra. Otporna je prema većini prouzrokovača bolesti i štetočina.

Šumatovka-Autohtona sorta nepoznatog porekla. Stablo je veoma bujno, uske piramidalne krune. Plod je sitan (50-80 g), izduženoloptastostog oblika, tanke, zelenožute osnovne boje pokožice, prekrivene tamnocrvenom dopunskom bojom sa sunčane strane.
Meso je beličasto, čvrsto, slatko-nakiselo. Sazreva krajem oktobra i plodovi se čuvaju veoma dugo (do maja). Otporna je prema prouzrokovaču čađave krastavosti.

Zasadi starih sorti doprinose očuvanju biološke raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema. Pored mogućnosti prodaje u svežem stanju plodovi autohtonih sorti su pogodni i za preradu u sokove, voćno vino, voćno sirće, rakiju, za sušenje.

Iz ove kategorije

Pročitajte i

Čajevi za kvalitetniji život

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca