Prilikom nazdravljanja, u mnogim zemljama koristi se reč toast (koja označava i prepečeni hleb). Poreklo takve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino. Starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija. Prosečan broj zrna grožđa potreban da se dobije boca vina je šest stotina. Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa. Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih, koristili su krpe potopljene kojima su zatvarali boce. Na krajevima vinograda sade se ruže, kako bi prve reagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što napadnu vinograd.

U srednjem veku vino se koristilo i kao novac. Šampanjac je najbolji između četvrte i desete godine starosti. Vino je često bilo propisivano kao lek za bronhitis i grip.  U svetu ima oko 8 miliona hektara vinograda, i grožđe ima primat među svim voćem. Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa. Vino u otvorenoj boci u frižideru može da stoji 6 do 16 puta duže (a da se ne pokvari) nego na sobnoj temperaturi.. Kada su počeli da se koriste plutani zapušači, boce za vino menjaju oblik – umesto kratkih i loptastih izrađuju se visoke i tanke, i polažu se u horizontalni položaj prilikom odležavanja. Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.

Istina je da neka mlada vina mogu biti ‘oštra’ i potrebno im je nekoliko godina dok izgube to svojstvo. Međutim, vredi pravilo – ako su vina dobra kada su starija, onda su i dobra dok su mlada. Iako je moguće da tekstura bude malo oštra, svi ukusi bi trebali biti vrlo dobro izbalansirani. Vrhunski vinogradi u Napa dolini prodaju se za više od 2.500 dolara za ar! Brix označava procenat šećera u grožđu pre fermentacije. Npr. 23° bx će, više ili manje, biti pretvoreno kvascima u 12,5% alkohola, u zavisnosti od efikasnosti konverzije korišćenih kvasaca. Imate karijes, a ne volite da idete kod zubara? Problem možda možete da rešite pijući vino. ”Vinska glavobolja” još nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti, histamini, amino-kiseline, tanini i etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastove buradi u kojoj vina odležavaju. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači je šardone (chardonnay) – belo vino odležalo u hrastovini.