Voćno seme izvađeno iz plodova ne može da klija. Da bi seme moglo da klija, potrebno je da se izvrši jarovizacija semena metodom stratifikovanja. To je u stvari naknadno dozrevanje semena u periodu 3–4 meseca pri niskim temperaturama 0–10°C u prisustvu vazduha i umerene vlažnosti sredine. Najpovoljnija temperatura za odvijanje bioloških procesa je od 0 do 5°C, a vlažnost se najbolje obezbeđuje ako se seme čuva u pesku. Pre nego što se seme stratifikuje ili poseje direktno u zemljište, mora se dezinfikovati nekim od registrovanih fungicida. U takvom rastvoru seme stoji oko 24 časa.

Za stratifikovanje najbolje je koristiti jednogodišnje seme. Stratifikovanje semena može da se vrši u sanducima gde se seme izmeša sa peskom ili se slaže red semena pa red peska. U poslednje vreme, pogotovo za breskvu, stratifikovanje se radi napolju u iskopanim jamama, najčešće u zaklonjenom prostoru ili ispod drveta gde se semenke mešaju sa peskom. Vreme stratifikovanja za jabuku i krušku traje 90 dana, džanariku, trešnju i magrivu 100 dana, vinogradsku breskvu 80–110 dana, kajsiju 60–80 dana i orah i badem 60–70 dana. Preporučuje se da se seme trešnje stratifikuje odmah po berbi. U poslednje vreme neki rasadnici to isto rade i sa magrivom i džanarikom. Ovako stratifikovano seme je bolje klijavosti. Setva semena vrši se u jesen ili u proleće.

Obično se jabučaste voćne vrste seju u proleće posle stratifikovanja, a koštičave i jezgraste voćne vrste u jesen i to najbolje do kraja oktobra. Razmak između redova i u redu zavisi od voćne vrste i da li se seme seje direktno u rastilo ili u semenište. Ako se seme seje u semenište, razmak između redova treba da bude 40–50 cm, a u redu kod jabučastih treba da je 2–4 cm, u koštičavih 4–8 cma kod jezgrastih 8–10 cm. Dubina setve za jabučaste treba da iznosi 2–3, za koštičave 3– 6, za lešnik 5–6 i za kesten i orah 7–9 cm (crtež 7.2). Na težim zemljištima seme se seje pliće, a na lakšim dublje. Pored toga, prisutna je i setva u pantljike gde je rastojanje između pantljika oko 120 cm, a pantljike se sastoje od 4 do 6 redova koji su udaljeni jedan od drugog 30–40 cm. Seme nekih koštičavih voćnih vrsta se obično seje direktno u rastilo (breskva, kajsija, džanarika, magriva) s obzirom da sejanci ovih voćnih vrsta brzo rastu i postignu potrebnu debljinu za kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak u avgustu. U ovakvom slučaju seme se seje u brazde na rastojanju oko 80–100 cm red od reda i u redu oko 5 cm. Kada sejanci izniknu, oni se proređuju i ostavljaju na 15–20 cm. U ovakvim slučajevima potrebno je podsecanje sržnih žila ašovima na manjim površinama ili specijalnim plugovima za podsecanje centralne žile.