Uzgajivači svinja mahom se žale na nisku otkupnu cenu mesa. Umesto da ugasi proizvodnju kao što to neki čine, mladi 35- godišnji stočar Miloje Bojić iz sela Jazak rešio je da se prebaci na organski uzgoj svinja kako bi zaradio više na finalnim proizvodima. Na porodičnoj farmi rade njegov otac, brat i on, i majka koja pripomaže, a trenutno u oborima imaju desetak svinja moravki koje gaje po organskim principima.

– Cilj nam je da imamo sopstvenu ratarsku organsku proizvodnju kako bismo svoju hranu koristili za naše svinje. Sada smo druga godina konverzije iz konvencionalne u organsku proizvodnju i nadam se da ćemo iduće godine dobiti sertifikat za organski uzgoj stočne hrane. Na 3,6 hektara uzgajamo stočni grašak, tritikal i ječam za našu stoku. Svinje se hrane isključivo ovom hranom bez ikakvih dodataka i lekova kako bi meso bilo zdravo i sertifikovano kao organsko – objašnjava Bojić.

Uzgoj organskih svinja nije previše komplikovan u odnosu na klasičan, ali je neophodno ispoštovati određena pravila.

– Svinje se drže u otvorenom i zatvorenom delu. Po propisanim standardima kada se prasići odvoje od majke i napune tri, četiri meseca prelaze u otvoreni deo gde se gaje po principu slobodnog uzgoja. Pošto je ovo prvi ciklus organske proizvodnje još uvek ne znamo koliko je hrane potrebno. Ali, činjenica je da napreduju dosta sporije u odnosu na svinje koje se gaje u konvencionalnim uslovima i kada je potrebno da jedna svinja pojede oko 350 kg hrane da bi dostigla težinu od 100 kg. Videćemo, još je mnogo nepoznanica za nas, ali učimo i napredujemo svaki dan – rekao je ovaj mladi stočar.

Svaki korak u organskom stočarstvu je strogo kontrolisan, posebno uzgoj ratarskih kultura na njivi gde svaki potez mora da bude dokumentovan.