Voćni zasadi su veoma retko predmet kupoprodaje tako da se na tržištu ne formira njihova cena. Međutim, često se javlja potreba da se utvrdi njihova vrednost kao, na primer, u sledećim slučajevima:
1.Utvrđivanje vrednosti zasada:
-kao zaloga za hipotekarni kredit,
-kao nekretnine prilikom privatizacije,
-prilikom ekspoprijacije,
-kod deobe nasleđa,
-radi osiguranja,
-radi oporezivanja,
- Utvrđivanje početne cene na licitaciji radi prodaje za dug,
- Utvrđivanje visine naknade za početnu štetu.
U nedostatku tržišne cene vrednost voćnog zasada utvrđuje se na osnovu sledećih elemenata, odnosno njihovim sabiranjem:
- Vrednost stabla
- a) Najpogodniji, i gotovo jedini način da se utvrdi vrednost stabla je troškovna metoda procene,odnosno metoda po kojoj se vrednost stabla izjednačava sa visinom ulaganja potrebnih za njihovo podizanje i negu, u periodu od sadnje do početka plodonošenja. Taj period, zavisno od vrste voća, kreće se u proseku od 5 do 10 godina, pa je i visina ulaganja, odnosno vrednst stabla, proporcijonalna dužini tog perioda. Pri tom se vrednost stabla postepeno povećava, paralelno sa protokom vremena i povećanjem ulaganja, i ona je najveća na počertku plodonoše. Posle toga, od trenutka kada počinje eksplatacija, vrednost stabla opada, odnosno umanjuje se za onoliko koliko iznosi amortizacija. Ukoliko se radi o mladom zasadu koji još ne rađa, vrednost stabla se određuje prema visini dotadašnjih ulaganja, bez odbitka amortizacije.
Na vrednost stabla, pored troškova sadnje u prvoj godini, značajno utiču troškovi nege u narednim godinama. Pod troškovima nege se podrazumevaju troškovi rezidbe, obrade, đubrenja i hemijske zaštite.
- b) Na izvršena ulaganja treba dodati i prosečnu profitnu stopu koja pokriva najmanje:
- kamatu na sredstva uložena od sadnje do početka plodonošenja,
- zakupninu koja bi mogla da se ostvari za angažovanje zemljišta, ili, umesto zakupnine
- čist prihod koji bi se na angažovanom zemljištu mogao da ostvari gajenjem neke druge kulture.
- Pored vrednosti stabla, u vrednost voćni zasadi ulazi još i vrednost:
-zemljište,
-naslona (kod vinograda i nekih vrsta voćnih zasada),
-ograde,
-građevinskih objekata,
-sistema za navodnjavanje (stacionarni deo),
-bunara,
-sistema za odvodnjavanje,
-protivgradne mreže,
-puteva,
-drvne mase.
