Ledeno vino (Eisvein ili ice vine) je aromatično vino žute boje, specifičnog slatko-kiselog ukusa koje se tradicionalno dobija berbom i presovanjem zamrznutih bobica pri temperaturi od najmanje -7 ° C.
Bobice okovane ledom beru se vrlo pažljivo, isključivo rukom, u ranu zoru, po mraku jer se sve mora završiti pre jutarnjeg sunca.
Zbog svoje specifičnosti ledeno vino je vrlo retko i ubraja se među vrhunska predikatna vina koja se dobijaju od grožđa isključivo preporučenih sorti, koje dozreva u izuzetnim godinama i izuzetnim uslovima. Bere se i prerađuje na specifičan način, zbog čega se i odlikuje jedinstvenom kvalitetom. Ubraja se u retka vina koja se dobijaju od sasvim zrelog ili većim delom na čokotu prosušenog grožđa branog nakon uobičajenog roka berbe. To su vina sa niskim procentom alkohola (najčešće oko 8% vol.). Vrlo su skupa, jer boca ovog vina dostiže cenu i do 250 evra, a ona izuzetna prodaju se isključivo na aukcijama, na kojima čak i mlađa od uobičajenih 30-50 godina postižu vrtoglave cene (ledena vina se mogu pohvaliti i ekstremno dugim životom). Na primer, ledeno vino proizvedeno od sorte rizling iz 1992. na aukciji je postiglo cenu od 2.600 tadašnjih nemačkih maraka!
Kako su za ledeno vino presudni klimatski uslovi, a ne sorte, za njegovu su proizvodnju pogodne mnoge. Uz graševinu i rizling, koje najbolje podnose odložene rokove berbe, ledenom vinu pogoduju i ostale sorte, kao što su traminac, pinot, šardone….
Uz ostale preduslove i godina mora biti izuzetna jer ledena vina ne nastaju svake sezone nego svake tri-četiri godine.
Najkvalitetnija, najcenjenija i, svakako, najskuplja vina nastajala su, a i danas nastaju u zemljama sa vekovnom tradicijom – Austriji i Nemačkoj, kojima u poslednje vreme, naročito zadnjih 15 godina, ozbiljno konkuriše i pridošlica s američkog kontinenta – Kanada, zemlja sa dugim i oštrim zimama.
Kako se dobija ledeno vino?
Ledeno vino se dobija berbom i presovanjem zamrznutih bobica pri temperaturi od najmanje -7 ° C.
I danas se ledeno vino dobija na tradicionalan način koji podrazumeva dugotrajan i vrlo riskantan proces u specifičnim makro i mikro klimatskim uslovima. Grožđe se ne bere u vreme ostalih berbi, već se ostavlja do zimskog perioda, kako bi se bobice zamrzle. Grožđe, naravno, berbu mora dočekati sačuvanih i zdravih bobica, što je jedan od osnovnih preduslova za ledeno vino.
Bobice se potom beru tek nakon što je temperatura u nekoliko prethodnih dana bila niža od -7 ° C. U Kanadi vlada pravilo da bobice moraju biti smrznute na -8 ° C najmanje pet dana, a u Austriji i Nemačkoj beru se pri temperaturi izmedju -8 do -10 ° C, dok idealna temperatura ide čak do -15 ° C.
Bobice se odmah nakon berbe cede vrlo polako i pažljivo još u zamrznutom stanju, pri čemu ledeni kristali zamrznute vode ostaju u čvrstom stanju u presi i ne ulaze u mošt, a polako, kap po kap, gust poput meda, prolazi samo jako koncentrisani sladak sok koji sadrži velike količine šećera. Naravno, od smrznutih bobica se dobija mala količina mošta, ali zato jako koncentrisanog.
Od lepljivog, gustog, aromatičnog i slatkog grožđanog soka koji sadrži visok udeo koncentrovanog šećera, voćnih kiselina i različitih voćnih aroma posle se polako, isključivo na prirodan način, fermentiše u izuzetno aromatično ledeno vino. Ledeno vino potom sazreva u bocama u kojima svoju optimalnu zrelost postiže tek nakon tri do pet godina.
Pije se uz pitu od jabuka ili kajsija.
