Jari ovas je ranije korišćen za proizvodnju hleba, ali s porastom standarda koristi se za proizvodnju prehrambenih proizvoda (zobene pahuljice, brašno, griz, ljuspice itd.). Kvalitet zrna i skromni zahtevi u gajenju daju joj posebnu važnost. U odnosu na druge žitarice, zrno ovsa sadrži i do tri puta više masti, a belančevine se znatno lakše vare. U ishrani stoke koristi se slama kao krma, jer je znatno kvalitetnija od slame ostalih žitarica. Za ishranu stoke koristi se, i u zelenom stanju, i u smesi s leguminozama. Proizvode se uglavnom jare forme ovsa
Pred samu setvu treba izvršiti dopunsku pripremu zemljišta (tanjirača, drljača, setvospremač, rotodrljača), treba stvoriti usitnjeni površinski setveni sloj mrvičaste strukture do dubine setve.
Vrlo dobro razvijen korenov sistem ima veliku sposobnost usvajanja hraniva, stoga dobre rezultate daje i na siromašnim zemljištima kao i kiselim zemljištima s nižim sadržajem pH 4-5. Za prosečno plodna zemljišta uz ostvarenje prinosa od 4 t/ha može se preporučiti đubrenje do 100 kg/ha azota, 90-100 kg/ha fosfora i 90-100 kg/ha kalijuma. U osnovnoj obradi zemljišta trebalo bi zaorati fosforna i kalijumova đubriva izbalansiranih sadržaja ta dva hraniva. Jedna prihrana isključivo azotnim đubrivima (KAN) u vreme bokorenja.
Jari ovas seje se u prvoj polovini marta u nešto vlažnije zemljište, do 3 cm dubine.. Setva se obavlja žitnim sejalicama na razmak redova 8-12 cm. Seje se na sklop od 500-550 klijavih semena/m2, što odgovara 120-160 kg/ha semena.
Žetvu bi trebalo početi kada vršni deo metlice dostigne punu zrelost, svakako pre početka osipanja zrna iz vršnih klasića. Prosečni prinosi ovsa iznose 3-4 t/ha, a mogu biti i znatno veći.
Predlog sortimenta za prolećnu setvu jarog ovsa su sorte Dunav, Sedef, Slavuj, Rajac…
