Period koji sledi je period u kojem proizvođači voća i vinove loze mogu da otpočnu sa zimskom rezidbom voća i vinove loze. Naime sa rezidbom se počinje sa opadanjem lišća iz tekuće vegetacije pa sve do kretanja vegetacije u narednoj godini. Kada pričamo o samom početku rezidbe to se uglavnom odnosi na proizvođače koji imaju veću površinu pod zasadima, kako bi na vreme stigli da ovu agrotehničku meru izvedu na vreme što bi im omogućilo dalji rad u proizvodnji. Proizvođači sa manjim površinama mogu da sačekaju februar mesec i tada da obave rezidbu.
Nači rezidbe određuje uzgojni oblik voćke ili čokota vinove loze. Kod voća se primenjuje uglavnom mešovita rezidba gde se uklanjaju starije i iznurene grane i gde se skoro uklanjaju skoro sve nerodne grane (vodopije). Takođe se uklanjaju i rodne grane koje rastu pararelno sa osnovnim stablom. Prilikom rezidbe treba obaviti jadan pravilan, određenom mestu presek.

U slučaju da se radi rekonstrukcija tj. obnavljanje krošnje vrši se dosta rigorozna rezidba gde se uklanjaju pojedine noseće grane, koje će ih zameniti mlađi izbili mladari.

Rezidba voćaka zavisi i od sortimenta i vrste. Pojedine voćne vrste imaju na određenim mestima formirane cvetne pupoljke i na osnovu poznavanja sortimenta obaviće se pravilna rezidba. Pojedine vrste kao što je na primer breskva, traže dosta jaku rezidbu kako bi dobili lepše konzumne plodove koji su bolje traženi na tržištu.

Kod vinove loze najbitnije je znati plasman grožđa. Ako je grožđe namenjeno za proizvodnju vrhunskog vina rezidbom trba opteretiti čokot sa 10-14 okaca, kako bi se ostvario prinos grožđa sa potrebnim sadržajem šećera za spravljanje vrhunskoga vina i sa kojim ćemo imati odličan plasman i koji će nam obezbediti uspešnu proizvodnju. Takođe i kod zasada vinove loze treba s vremena na vreme ukloniti stare produžene kordunice i samim time skratiti tok sokova kroz čokot. Ako su u pitanju konzumne sorte rezidba treba biti nešto kraća, a sve u cilju dobijanja kvalitetnih plodova.