Rezidba je veoma važna agrotehnička mera koju treba sprovoditi u podignutom zasadu šljive od sadnje pa nadalje dok zasad traje. Ova mera treba da omogući da se u zasadu obrazuje i održi kruna posađenih stabala planiranog uzgojnog oblika koji će omogućiti redovno plodonošenje, dovoljno sunčeve svetlosti, dobro provetravanje kako bi dobili kvalitetne plodove. Istovremeno pravilnom i redovnom rezidbom se uspostavlja i održava ravnoteža između rasta i rodnosti (fizioloska ravnoteža).
Osnovni cilj rezidbe šljiva je da se uz minimalna ulaganja u proces proizvodnje obezbedi dobar vegetativni prirast i redovna, obilna i dugotrajna rodnost uz visok kvalitet plodova.
Svedoci smo da poljoprivredni proizvođači vrlo često posle sadnje 2-3 godine nepravilno ili nikako ne orezuju stabla čekajući da prorode. To je velika greška, jer je tada kasno za formiranje uzgojnog oblika. Izabrani, odnosno željeni ili preporučeni uzgojni oblik se počinje formirati odmah po sadnji. Za izbor uzgojnog oblika važno je,poznavati osobine sorte, odnosno njene morfološke i fiziološke osobine koje treba uskladiti sa ekološkim uslovima i planiranom agrotehnikom.
Najčešći uzgojni oblici u današnjim zasadima su poboljšana piramidalna i vretenasta piramidalna kruna. Njihovo formiranje počinje u prvoj godini po sadnji. Ako je jesenja sadnja prekraćivanje ostaviti za rano proleće, pred kretanje vegetacije. Zavisno od uzgojnog oblika prekraćivanje obaviti na 80-100-120 cm od zemlje, odmah iznad zdravog pupoljka kosim rezom na suprotnu stranu od pupoljka. Poželjno je da svaka sadnica bude pričvršćena uz kolac kako bi se pravilno razvijala. Tokom juna – jula meseca obavlja se tzv. zelena ili letnja rezidba pri čemu se odaberu tri najjača i najbolje raspoređena mladara: vršni, zvani vođica, koji služi za produženje debla, a dva bočna za obrazovanje ramenih grana. Razmak između odabranih mladara treba da je 30 do 40 cm. Ostali mladari na mladoj šljivi se uništavaju ili povijaju, izuzev slabo bujnih mladara na deblu, koji se ostavljaju kako bi obavljali proces fotosinteze i time uticali na bolji razvoj korenovog sistema.
Kod sorata koje imaju osobinu uspravnog rasta mladara poželjno je već u prvoj godini obaviti njihovo razvođenje, povijanje kako bi ugao sa vođicom bio veći, mladar skoro
horizontalan. Ovakav položaj usporava rast mladara, smanjuje bujnost, pospešuje razgranavanje, formiranje generativnih-rodnih pupoljaka i brži početak rodnosti. Kada je razvoj mladara bujan, krajem jula treba obaviti pinciranje vrhova kako bi se bujnost i rast usporili i provociralo razgranavanje. Rano u proleće druge godine vođica se skrati na 80 do 100 cm iznad vršnog bočnog letorasta. Dva bočna letorasta iz prethodne godine, ostavljena za obrazovanje ramenih grana, ne skraćuju se, već im se povijanjem uravnotežava bujnost: bujniji se razvode, a manje bujni se uspravljaju. Na vrhovima ta dva letorasta razvijaju se mladari. Treba ostaviti samo po jedan (vršni) mladar (izolacija) na svakom letorastu, a ostale u blizini ukloniti. Na ostavljenom delu vođice odaberu se tri dobro
razvijena mladara: vršni za nastavak vođice, a dva pravilno raspoređena bočna mladara za nove ramene grane. Razmak između ramenih grana i nadalje treba da bude 30 do 40 cm. Ramene grane treba da zaklapaju sa centralnom produžnicom najmanje ugao od 45 do 50°. Umereno bujni mladari na ramenim granama se slobodno razvijaju. Sa budućeg debla treba do osnove da se uklone bujne grane (mladari i letorasti), a umereno i slabije bujne treba ostaviti.
U procesu obrazovanja krune šljiva izolacija vrhova vođice i skeletnih grana kao i pinciranje vrhova podstiču obrazovanje umereno bujnog obrastajućeg drveta, koje nosi rodne grančice na mladim stablima šljiva. Formirana kruna šljiva treba da bude čvrsta, elastična i pravilno oblikovana da bi mogla da nosi masu obrastajućeg drveta i plodova i odoli svim vremenskim uslovima. Oblik krune treba da omogući da se ručni i mehanizovani poslovi u šljiviku lako i brzo obavljaju.
