U modernoj stočarskoj proizvodnji kukuruzna silaža ima sve veći ekonomsko-nutritivni značaj. To je hranivo nastalo mlečno kiselim vrenjem iseckane mase cele biljke kukuruza u anaerobnim uslovima.  Za  pripremu silaže,  najčešće se upotrebljava zelena kukuruzna biljka sa klipom, ili bez njega.

Kvalitetna silaža je ona koja je žuto zelene boje, prijatnog mirisa, blago kiselog ukusa i prepoznatljivih delova biljaka i bez prisustva plesni. Ukoliko se ona pravilno pripremi, miris i hemijski sastav su vrlo malo izmenjeni.

Optimalno vreme spremanja kukuruzne silaže, punjenje i zatvaranje silosa je jedan dan.

Siliran biljni materijal,  moguće je koristiti nakon 21 do 30 dana od siliranja. Silaža se koristi kao jeftina kvalitetna hrana u zimskom periodu, ali i tokom leta ako ponestane zelene sveže trave.

Zašto konzervisati hranu siliranjem?

Kukuruzna silaža ima svoje prednosti i to su, pre svega:

• Povoljna cena;

• Manji gubici suve materije u pripremi;

• Čuvanje više hranljivih materija;

• Hranivo se ne mora sušiti;

• U potpunosti mehanizovan proces proizvodnje;

• Povoljno dejstvo na rad mlečne žlezde i lučenje mleka;

• Dobar ukus, pa je veća konzumacija suve materije;

• Bolje iskorišćavanje zemljišta siliranjem (dve žetve godišnje);

• Manja zavisnost od spoljašnjih faktora.

Kukuruzna silaža, naročito u godinama kada kukuruz dobro rodi, predstavlja dobar i jeftin obrok za goveda. Trebalo bi voditi računa o čistoći, kako same silaže, tako i skladišta u kome se čuva. Kako silažni kukuruz sadrži malo belančevina, neophodno ga je mešati sa leguminozama. Najveća primena silaže, je u obrocima mlečnih kategorija.

Kukuruzna silaža, naročito u godinama kada kukuruz dobro rodi, predstavlja dobar i jeftin obrok za goveda. Trebalo bi voditi računa o čistoći, kako same silaže, tako i skladišta u kome se čuva. Kako silažni kukuruz sadrži malo belančevina, neophodno ga je mešati sa leguminozama. Najveća primena silaže je u obrocima mlečnih kategorija. U govedarskoj proizvodnji silaža se najviše koristi u ishrani krava muzara i tovnih junadi. Silažom se podmiruje oko 60% potreba muznih krava, ma ostatak potreba se podmiruje dopunom obroka ostalim kabastim i koncentrovanim hranivima koji sadrže proteine, vitamine i minerale. Zbog specifičnog mirisa silaže koje utiče na miris mleka, preporučuje se da se silaža daje nakon muže.
Dnevne količine silaže u ishrani mlečnih krava kreću se od 5 do 7kg na 100 kg telesne mase, odnosno od 25 do 35 kg po grlu, a za tovnu junad od 28 do 40 kg po grlu. U ishrani ovaca i ovnova silaža može biti značajno hranivo. Preporučuje se 1,5-2 kg sena i 2-3kg kvalitetne silaže. U toku paše preporučljivo je da ovce dobijaju 1-1,5 kg silaže po grlu dnevno.
Za koze preporučena količina silaže u dnevnom obroku iznosi 2-4kg, a za bremenita grla 1-2 kg.
Značaj i važnost silaže ogleda se i u tome što je silaža po hemijskom sastavu i hranljivoj vrednosti veoma slična zelenoj hrani, a njenom upotrebom u ishrani postiže se ujednačen sastav obroka u dužem vremenskom periodu.

S obzirom da vrednost stočne hrane u ukupnim troškovima proizvodnje mesa i mleka je oko 60%,poljoprivredni proizvođači moraju posvetiti posebnu pažnju u procesu proizvodnje i konzervisanja silaže, jer na taj način povećavaju obim proizvodnje, poboljšavaju kvalitet dobijenih proizvoda, a samim tim smanjuju svoje proizvodne
troškove.