Krompirova zlatica je redovno prisutna štetočina u svim reonima gajenja krompira. Štete nanose larve i odrasle forme. Pri velikoj brojnosti i intenzivnoj ishrani, celokupna lisna masa može nestati za relativno kratko vreme. Štete su posebno velike ako se defolijacija desi na početku vegetacije, kada je formiranje krtola ozbiljno ugroženo. Krompirova zlatica ima dve ili tri generacije godišnje. Imago prezimljava u zemljištu, na dubini 20–25 cm. U proleće, pri temperaturi od 15⁰C, imago izlazi iz zemljišta i počinje da se hrani mladim biljkama. Kratko nakon početka ishrane, ženka polaže jaja u grupicama na naličju lista. Iz položenih jaja pojavljuju se larve koje odmah počinju sa intenzivnom ishranom na mladom sočnom lišću. Posle četvrtog stadijuma, zlatica se spušta u zemlju, preobražava u lutku, iz koje se ubrzo pojavljuje krilati imago koji daje novu generaciju.

Glavna preventiva od ove štetočine je prostorna izolacija, tj. novo polje krompira bi trebalo da bude što dalje od polja na kome ste gajili krompir prethodne godine.

Odrasle bube prezimljavaju u zemlji, a zatim puze da bi započele hranjenje i polaganje jaja. Proverite da li na poleđini lišća ima jaja i zgnječite ih kako biste izbegli buduću generaciju štetočina.

Još jedan način za sprečavanje krompirovih zlatica je da uklanjate stare biljke svake sezone jer one odraslim insektima pružaju skrovišta. Ne sadite biljke krompira svake godine na istom mestu, već ih rotirajte kako biste izbegli da ih stavite tamo gde insekti već žive.

Poslednjih godina intenzivno se radi na uzgajanju sorte koja bi bila otporna na ovu štetočinu.

Rastvor sode bikarbone (2%) uspešno suzbija mlađe uzraste larvi krompirove zlatice, ali ne deluje na starije insekte.

Sredstvo na bazi spora i toksina bakterije Bacillus thuringiensis ssp. thuringiensis sadrži kristalni endotoksin. Deluje na larve, ali ne na jaja ni na odrasle krompirove zlarice.