U „Bibliji“ se pominje da je pre 4.000 godina Ezav prodao svoje prvenaštvo bratu Jakovu za tanjir sočiva. Seme je pronađeno u egipatskim piramidama, koje su stare više od četiri milenijuma. Podanici su ga ostavljali kao hranu za faraone i bogove.

Pretpostavlja se da je sočivo (Lens esculenta L.;Lens culinaris Medic.) prva namirnica koja se počela uzgajati, još u mlađem kamenom dobu. Potiče, najverovatnije, iz jugozapadne Azije, odakle se preko Sredozemlja proširilo u Evropu. Pronađeno je na arheološkim nalazištima Bliskog Istoka, starim 8.000 godina, i u grobnicama egipatskih faraona.
Vekovima se sočivo koristilo u ishrani,  uz još dve tradicionalne namirnice koje su se uz njega uzgajale, ječam i pšenicu.

Sočivo traži rastresito i toplo zemljište. Seje se rano, u isto vreme kada i jara strna žita i to na dubinu 3-5 cm. U toplijim predelima seje se u prvoj polovini marta a u ostalim u drugoj polovini marta. Mlade biljke dobro podnose kratkotrajne mrazeve. Ranije posejanom usevu korovi nanose manju štetu, a biljke bolje iskorišćavaju rezervu vode iz zemljišta. Setva se obavlja na međuredni razmak 12-15 cm ukoliko su parcele očišćene od korova. Da bi se biljke održale u uspravnom položaju, semenu sočiva  treba dodati oko 20 kg/ha semena ječma; ječam je najpogodniji za združivanje sa sočivom jer istovremeno sazrevaju. Na jače zakorovljenim parcelama sočivo se seje širokoredo i to 40 cm. Za setvu je potrebno 70-120 kg/ha semena. 
Posle setve zemljište treba povaljati. Ukoliko se pre nicanja pojavi pokorica treba je razbiti drljanjem popreko na pravac redova setve. Nega useva,  uglavnom se svodi na plevljenje ili okopavanje i,  to do cvetanja dok su biljke još male.

Sočivo treba redovno đubriti jer ima slabo razvijen korenov sistem a veliku potrebu za hranivima. Stajnjakom se neposredno ne đubri jer se u protivnom dobija prebujan usev koji lako poleže. Veći značaj imaju mineralna đubriva. Najbolje je izvršiti đubrenje sa NPK 10:30:20 u količini 500-600 kg/ha. Pred osnovnu obradu se zaorava 2/3 ovog đubriva  a 1/3 startno, znači sa predsetvenom pripremom zemljišta.

Sočivo se ubraja u grupu zrnastih mahunarki, zajedno s pasuljem, graškom, bobom i slanutkom. Poznato je oko četrdesetak sorti, koje se razlikuju po boji, veličini i obliku. Biljka ima jednu i razgranatu stabljiku visine 15-75 cm, sastavljenih listova. Sitnosemeno sočivo ima sitne do srednje velike mahune sa semenkama prečnika 3-6 mm, a krupnosemena podvrsta ima krupne pljosnate mahune i pljosnato seme prečnika 6-9 mm, raznih nijansi. Kod nas se najčešće kuva smeđe sočivo, a može se naći i zeleno, narandžasto i crno.
Za razliku od nekih vrsta mahunarki, kao što su npr. soja, kikiriki i slanutak, sočivo je siromašno mastima. Sadrži značajne količine vitamina i minerala, odličan je izvor tiamina, vitamina B6, fosfora, magnezijuma, gvožđa i cinka. Dobar je izvor riboflavina i niacina, a sadrži i folat i kalcijum. Sočivo ne sadrži zasićene masnoće, kao ni štetni holesterol, a izvanredan je izvor rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana.
Rastvorljiva vlakna snižavaju nivo glukoze i holesterola u krvi, čime smanjuju potrebu za insulinom kod osoba obolelih od dijabetesa. Nerastvorljiva vlakna pospešuju probavu i skraćuju vreme zadržavanja hrane u probavnom traktu i na taj način smanjuju rizik od raka debelog creva. Visok sadržaj vitamina B-kompleksa povoljno utiče na nervni sistem, a visoki sadržaj gvožđa pomaže u sprečavanju slabokrvnosti.
Čuva se u hermetički zatvorenoj posudi na hladnom, suvom i tamnom mestu do 6 meseci. Kuvano sočivo može se čuvati u frižideru do 3 dana.

Proteini iz sočiva su vredan izvor belančevina, pa je zbog toga dobra zamena za meso. Zrna sočiva sadrže fitate, supstance koje sprečavaju apsorpciju minerala jer inhibiraju tripsin, enzim važan za dobro varenje.
Dejstvo fitata ćete znatno umanjiti ako sočivo preko noći potopite u toplu vodu. Tako će se sadržaj fitata smanjiti, pa će organizam dobro iskoristiti obilje gvožđa, magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma. Bogato je vitaminima B1 i B9. Idealna je namirnica za one koji imaju velike intelektualne napore jer se ugljeni hidrati polako razgrađuju tako da se dugo ne menja količina šećera u krvi.

Preporučuje se kombinovanje sočiva sa različitim žitaricama u istom obroku jer se samo na taj način dobija uravnoteženi sastav esencijalnih aminokiselina neophodnih ljudskom organizmu.
Osim toga, zbog bogatstva u proteinima poželjno je da se kombinuje i sa jajima i mesom. Sočivo kuvajte sa tri puta više vode od količine sočiva.
U salati sočivo dobro ide uz svežu papriku i začinsko bilje. Kuvano sočivo dobiće lepši ukus ako mu dodate beli luk, đumbir i maslinovo ulje.