Proizvodnja šumske jagode nije u velikoj meri rasprostranjena u našoj zemlji. Zbog stabilne i visoke cene, uzgoj ove voćke je interesantan. Šumska, neki je zovu i divlja jagoda,  koja se gaji plantažno,  najbolje uspeva do hiljadu metara nadmorske visine. Poznavaoci kažu da oni koji se odluče na ovaj vid proizvodnje, a sumnjaju da li će uspevati na njihovim njivama, ne treba da brinu ukoliko u okruženju ima šumskih jagoda. Cvetaju i rađaju od juna do novembra, do prvog snega. Mogu da izdrže kratkotrajne mrazeve do minus 5 °C . Beru se na svaka četiri dana, a jedan živić u sezoni u proseku daje pola kilograma jagoda. Preporučuje se da se sadi na pet do deset ari, što može za jedno domaćinstvo da poveća kućni buđet. Proizvod je koji ima perspektivu, bar tako kažu stručnjaci.

Šumska jagoda u  odnosu na gajene jagode, mnogo je sitnija i nije toliko slatka, ali joj je miris i ukus mnogo jači. Raste po obodima šuma.  Šumska jagoda sorte Regina koju je nakon nekoliko godina ispitivanja u Srbiji, počelo plantažno da uzgaja preduzeće Floriva, porodice Radovanović iz Radaljeva kod Ivanjice. Postojbina Regine su Alpi, ali se pokazalo da joj klima Srbije više prija, jer su plodovi krupniji, bogatiji, ukusniji i aromatičniji. Neke od prednosti šumske jagode su mogućnost berbe od maja, pa sve do prvih mrazeva, velika otpornost, te skoro duplo veća lekovita svojstva u odnosu na pitomu jagodu i malinu. Smatra se veoma perspektivnom vrstom koju bi trebalo omasoviti u brdsko – planinskim predelima.

Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje šumske jagode su brdsko – planinska područja preko 500 metara nadmorske visine, odnosno tamo gde se mogu pronaći predstavnici divlje šumske jagode. Lokacija parcele treba da bude u blizini kuće i po mogućstvu u blagoj senci sa dostupnom vodom za zalivanje.

Zemljište treba da bude blago kiselo (5 – 5,6 pH), plodno, rastresito, propusno, a kao predusev najbolje su livade i detelina. Na izabranoj lokaciji (5 ari) rasturi se 2 do 3 traktorske prikolice dobro pregorelog goveđeg ili ovčijeg stajnjaka i odmah pooru. Zemljište usitniti freziranjem i pred zadnje freziranje uneti 25 kg veštačkog đubriva Yara Mila complex formulacije 12:11:18 i površinu preprskati rastvorom od 25 l vode, 100 ml insekticida Talstar i 50 gr Trifendera protiv zemljišnih bolesti. Frezirati zadnji put i nakon toga formirati gredice i postaviti creva kap po kap i folije za zemljište, ručno ili mašinski u zavisnosti od mogućnosti.

Ukoliko na foliji ne postoje gotovi otvori za sadnice potrebno ih je napraviti uz pomoć komada zaoštrene plastične cevi prečnika 70 mm. Sadnice se stavljaju u rukom napravljene rupe u umereno vlažnom zemljištu. Veoma je važno da se ne zatrpa duboko, odnosno da vrat korena ostane izvan zemlje. Nakon sadnje svaku sadnicu pojedinačno zaliti sa 0,2 l prehrane (20 gr prehrane formulacije 11:14:11 u 10 litara vode). Nakon toga zemljište dobro zaliti sistemom kap po kap. Postupak startnog zalivanja sa prehranom ponoviti nakon sedam dana.
Ishrana šumske jagode se vrši zalivanjem i folijarnim prskanjem. Zalivanje se vrši sistemom kap po kap, svaki put koncetracijom od 0,1%, naizmenično vodotopivim đubrivima formulacije 20:20:20 i 10:10:40 (2 kg prehrane na 2000 litara vode za 5 ari). Folijarna prehrana se obavlja jednom do dva puta sedmično sa koncentracijom 0,6%, vodotopivim đubrivima 20:20:20 + organskim kalcijumom (150 gr prehrane na 25 litara vode za 5 ari) uz obavezni dodatak 0,1% Trifendera (25 gr na 25 litara vode za 5 ari) preventivno protiv svih bolesti. Prskanje obavljati u popodnevnim časovima, jedan do dva sata pre zalaska sunca ili najkasnije tri do četiri sata pre kiše tokom dana. Zalivanje i prihranjivanje se obavlja u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.

Najbolji način zaštite je preventiva. Zemljište površine 5 ari, tokom godine potrebno je dva do tri puta zaliti kroz sistem kap po kap rastvorom od 200 gr Trifendera i 100 ml Talstara sa oko 2000 litara vode. Ukoliko se pojave miševi, krtice ili crvi u zemljištu ili se pojavi uvenuće sadnica, navedeni postupak odmah ponoviti. Ukoliko se uvenuće sadnica nastavi istim rastvorom sadnice zaliti direktno na biljku sa 0,2 l rastvora po biljci, da se okvasi sredina bokora i rastvor slije za vrat korena. Protiv nadzemnih insekata po potrebi koristiti organski insekticid Kingbo u koncetraciji 0,4% (100 ml u 25 l vode za 5 ari). Postupak se po potrebi ponavlja svakih 5 dana.
U slučaju pojave pegavosti lista i truleži plodova i cveta koristiti Trifender u koncetraciji od 0,3% (75 gr u 25 l vode za 5 ari). Postupak po potrebi ponavljati svakih 5 dana. Prilikom prskanja dobro pokvasiti lice i naličje lista i sredinu bokora. Veoma je važno redovno (jednom mesečno) odstranjivati stari i oštećeni list da se izbegne prenošenje bolesti, jer na taj način biljke oslobode nepotrebne mase, podstaknu bolje provetravanje, bokorenje i oprašivanje za veći prinos.

Održavanje staza između gredica se najbolje izvodi zastiranjem bukovom piljevinom ili slamom, slojem debljine 3 do 5 cm ili pažljivim prskanjem iznikle trave herbicidom Agram u koncetraciji 0,6% (150 ml u 25 l vode za 5 ari).

Ubiranje i skladištenje šumske jagode

Berba dobro zrelih i kvalitetnih plodova se obavlja svakih 3 do 5 dana, u plastične gajbe od malina, maksimalno 1 kg po gajbi. Tokom berbe vrši se klasiranje plodova i to na prvu i drugu klasu koje se posebno beru, lede i pakuju na sledeći način:
• prva klasa sastoji se od celih, čistih, dobro obojenih plodova, bez primesa (repeljak, trava, list…)
• druga klasa sastoji se od zelenih (neujednačeno obojenih), prezrelih, deformisanih, oštećenih i grudvastih (blok) plodova sa stranim mirisom. 
Plodove odmah po ubiranju sa gajbom staviti u zamrzivač koji je isključivo namenjen za duboko zamrzavanje šumske jagode. Nakon 24 sata zamrznute plodove pažljivo izručiti u kutije sa plastičnom kesom, napuniti do vrha i skladištiti u zamrzivaču do isporuke. Konačno klasiranje se vrši prilikom predaje na otkupnom mestu (hladnjači). Pravilnim i redovnim branjem, brzim procesom zamrzavanja i pravilnim skladištenjem čuva se kvalitet i povećava cena proizvoda što je u interesu i prozivođača i otkupljivača.
Dobra tehnologija proizvodnje, organizacija na relaciji proizvođač – otkupljivač pruža mogućnost uspešne proizvodnje kvalitetnog proizvoda koji predstavlja vrlo atraktivan artikal na stranom tržištu, što Srbiji može obezbediti dobru izvoznu šansu.