Do samo pre tri godine oko 75.000 sezonaca u poljoprivredi radilo je bez bilo kakvog socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Zahvaljujući portalu „Sezonski radnici“, danas je angažovano preko 60.000 osiguranih radnika u agraru preneo je RTV. Međutim voćari u Vojvodini koji se bave proizvodnjom trešanja i višanja kažu da je radna snaga skupa, ali i da je nema dovoljno, pa se stoga opredeljuju za mašinsko branje voća. Berba višanja na plantažama u Beškoj obavlja se mašinski. Ranije su u berbi koristili radnu snagu koja je jedva pokrivala cenu višnje po hektaru. Kompanija Matijević u Futogu ima zasad višnje na 250 hektara. Napominju da se mašinska berba isplati jer se tako dnevno obere 2,5 hektara tog voća, dok bi za ručnu berbu bilo potrebno 500 radnika. Robert Nemeš iz Kikinde je proizvođač trešnje i koristi sezonske radnike u berbi, dodajući da je najveći trošak u proizvodnji tog voća upravo radna snaga.Prema izveštajima sa portala „Sezonski radnici“ najzastupljeniji poslovi u poljoprivredi gde su angažovani sezonci su priprema zemljišta, sadnja, setva i žetva.
Dok su leskovački višnjari zadovoljni i prenosom i cenom u Bojničkom kraju, višnju je na nekim mestima uništio grad javio je RTS. Ono što je ostalo na krošnjama smatraju da se ne isplati brati jer je cena berača od 25 do 35 dinara po kilogramu, zato se većina proizvođača višnje, i u ovim krajevima, odlučuje za mašinsko branje koje je brže i mnogo jeftinije.
Višnje su sočne, slatke, da je krupnija bila bi ovo odlična godina kaže Dalibor Stankovića: „Uz dobru negu proizvodnja je dobra, prošle godine bilo je 9 tona po hektaru ove će biti 11 do 12.
Ninoslav Stanković, odlučio se za mašinsko branje neuporedivo brže bar tri puta jeftinija, kaže može bolje, ali smo zadovoljni ovogodišnjem rodom. „Ja imam negde oko 600 stabla višanja i prilično sam zadovoljan, recimo ček od nekih 10 kg po po stablu što se smatra za pristojan rod, ističe Dalibor.
