Mnogi su uvereni da je paradajz povrće, a postoje i oni koji smatraju da je u pitanju voće.
Botanika paradajz klasifikuje kao voće, dok se u kulinarstvu paradajz smatra povrćem.
Paradajz je izuzetno lekovita biljka, čija konzumacija ima pozitivne efekte na zdravlje, a posebno se izdvaja njegov efekat na zdravlje srca. Paradajz sadrži likopen, jedan od najsnažnijih antioksidanata, čije dejstvo naročito u kuvanom paradajzu pomaže u sprečavanju raka prostate. Lekoviti su zapravo plodovi koji su bogati vitaminom C, karotinom, vitaminom B1, a ima i vitamina E. Pored toga u paradajzu su sadržane i značajne količine mangana, gvožđa, bakra i kalijuma. Sok od paradajza snižava krvni pritisak, povećava izlučivanje želudačnih i crevnih sokova i potpomaže varenje. Preporučuje se u dijetama obolelih od reumatičnih oboljenja, gihta, kao i srčanih i bubrežnih bolesti. Ima i alkaloid solanin koji je prirodan pesticid pa je zato potreban i oprez s obzirom da je ovaj alkaloid otrovan za ljude. Isto tako paradajz može izazvati i alergijske reakcije a nije preporučljiv ni kod pojedinih vrsta oboljenja.
100 g paradajza sadrži: 17 kcal, 94 g vode, 0, 2 g masti, 242 mg kalijuma, 9 mg kalcijuma, 14 mg magnezijuma i 25 mg vitamina C. Vitamin A pomaže u održavanju zdrave kože, kose, kostiju i zuba. Jedna čaša (250 ml) seckanog paradajza obezbeđuje više od polovine preporučene dnevne količine vitamina A za žene. Paradajz sadrži vitamin K, koji igra ključnu ulogu u zagreavanju krvi i održavanju jakih kostiju.
Visok sadržaj kalijuma i fosfora u crvenom soku paradajza pomaže u ublažavanju simptoma stresa i umora, kao i u ublažavanju grčeva mišića.