Posle dugotrajne suše i vrlo visokih temperatura, mnogi prolećni usevi, pogotovu kukuruza i soje na teritoriji nišavskog okruga ostali su bez prinosa, ističe Saša Stanković, iz Poljoprivredne stručne službe u Nišu.

„ Dugotrajni tropski talas doveo je do brzog gubitka lisne mase useva kukuruza, kod kasnijih rokova setve ni oplodnje nije bilo, tako da će prinosi kukuruza na mnogim parcelama nišavskog okruga biti slabi i nekvalitetni. Kiša koja je na većini područja ovog okruga pala posle dugog vremena, u značajnoj meri od 30-60mm/m2, ne može pomoći ni jednoj ratarskoj vrsti, već je dugo zakasnila. Mogu se povećati rezerve zemljišne vlage pred predstojeću jesenju setvu ozimih strnih žita ali je važno da su stvoreni vrlo povoljni uslovi za jesenju setvu krmnog bilja, ističe naš sagovornik I dodaje:

“Nekoliko godina unazad nije bilo ovako dobrih padavina pred jesenju setvu krmnog bilja. Ove padavine stvoriće povoljne uslove za osnovnu obradu, predsetvenu pripremu zemljišta, setvu i najbitnije nicanje. Uz to u najavi su još padavine za nekoliko dana što će biti još povoljnije za pomenute ratarske vrste. Velika je prednost jesenja setva lucerke, crvene deteline, žutog zvezdana, pa i višegodišnjih trava. Bitno je da iste uđu spremne u zimu da mogu da prežive zimske mrazeve i na proleće su već spremne da daju dobar prvi otkos, a uz to se i bolje izbore protiv korova. Uljana repica koja je sve zastupljenija na našim terenima kao i perko za prolećnu ranu kosidbu sigurno će posle dužeg vremena zauzeti veće površine, naročito na parcelama stočara. Setva ovih kupusnjača posebno ima agrotehniški značaj sa aspekta uvođenja višepoljnog plodoreda u ratarsku proizvodnju. Leguminoze su vrste koje imaju sposobnost da same stvaraju azot, zahvaljujući simbiozi korena sa kvržičnim bakterijama roda Rhizobium, zbog čega ove bike zovemo azotofiksatorima. U ovu grupu spadaju lucerka, crvena detelina, esparzeta, žuti zvezdan, bela detelina, grahorice, stočni graškovi. Njihov je jopš veći značaj jer pored značaja za uvođenje višegodišnjeg plodoreda doprinose i povećanju sadržaja azota u zemljištu i odlična su predkultura svim drugim kulturama. Na terernima većih nadmorskih visina gde je i veća opasnost od niskih temperatura i izmrzavanja, netreba praktikovati jesenju setvu. Jesenja setva je naročito od značaja u područjima gde se lucerka proizvodi na većim površinama i gde treba ubrzati formiranje i iskorišćavanje prvog otkosa ovih kultura. Usev lucerke iz jesenje setve formira već u proleće dobar sklop biljaka i ima dobar porast na početku prolećne vegetacije. Optimalni rok setve pomenutih vrsta u jesenjoj setvi je od polovine avgusta do polovine septembra. Potrebno je da se kod lucerke formira krunica a kod repice pojava rozete i što veći procenat šećera što bi doprinelo da biljke što bolje i pripremljenije uđu u period zime i što bolje prezime niske temperature. Osnovna obrada zemljišta i predsetvena priprema za setvu ovih kultura trebaju biti kvalitetno obavljene da bi setva mogla biti kvalitetna, pošto se radi o vrlo sitnom semenu koje se seje na dubinu od 1-2cm”.

 Preporuka je da se posle setve obavi obavezno valjanje kako bi se omogućio što bolji kontakt semena sa zemljišnom vlagom, sačuvala postojeća zemljišna vlaga seme unelo na jednaku dubinu i omogućili uslovi za bolje, brže i ujednačeno nicanje. Ukoliko se predsetvenom pripremom zemljišta stvori dubok rastresit setveni sloj zemljišta, preporučuje se i valjanje pre setve kako bi se omogućio unos semena na istu dubinu, kako seme nebi duboko unosili u zemljište, a na taj način omogućili ujednačenije nicanje i proticanje ostalih fenofaza rasta i razvića. U jesenjoj setvi krmnog bilja i uljane repice poželjno je obaviti adekvatnu mineralnu ishranu fosforom i kalijumom zaoravanjem odgovarajuće vrste i količine NPK mineralnog đubriva shodno rezultatima obavljenih agrohemijskih analiza zemljišta i potrebama kultura. Predsetvenom pripremom zemljišta i za krmno bilje i uljanu repicu trebalo bi uneti oko 40-60kg/ha azota, putem 100kg/ha ureje. Nebi trebalo preterivati sa azotom jer ga leguminoze same stvaraju, a kod uljane repice višak azota može nepovoljno se odraziti na dalji tok vegetacije. Setva uljane repice i lucerke već može da krene, a problem cene đubriva će i dalje biti najveći, pogotovu sa predstojeću jesenju setvu strnih žita.