Juče smo na emal,  dobili pitanje od našeg čitaoca, Zorana Đorđevića iz Obrenovca,  da li se kikiriki možete gajiti kod nas.

Dobro uspeva na plodnim i peskovitim zemljištima u Srbiji i Vojvodini. Ima visoke hranljive vrednosti i visok sadržaj ulja u semenu. Ukoliko i vi osim Zorana, želite da gajite kikiriki, saznajte šta je sve potrebno za to.Ova biljka traži izuzetno toplo podneblje i laka zemljišta. Ukoliko se obezbede ova dva osnovna uslova može se gajiti i kod nas jer definitivno ulazimo u topliji period kao posledice globalnog zagrevanja.

Kiriki je jednogodišnja biljka zanimljiva po tome što poput krompira, plodove razvija pod zemljom. Naraste od 30 do 50 cm. Botanički, kikiriki pripada porodici mahunarki zajedno s graškom, sočivom, graškom i drugima. Još jedna zanimljivost je i ta da se cvetovi biljke razvijaju iznad zemlje, a zatim se zbog svoje težine savijaju prema zemljištu i ulaze unutar nje gde se razvijaju i sazrevaju mahune kikirikija. Svako ovalno zrno sastoji se od dve polovine koje su prekrivene crveno-smeđom tankom kožicom. S obzirom na količinu belančevina i masti, kikiriki se prerađuje i u puter , ulje, brašno i pahuljice.

Kikirikiju odgovaraju topla, sunčana podneblja s umerenom količinom padavina. Za klijanje je potrebna temperatura od 21 °C. Da bi kikiriki dobro uspevao, potrebna mu je velika količina svetlosti i toplote. Ako mu se osim toga osigura dovoljno visoka vlažnost vazduha, izrašće će u vrlo lepu bujnu biljku.

Agrotehnika: najbolje predkulture su mu povrće, šećerna repa, kukuruz. Zemljište za setvu priprema se u jesen, tako što se ore na dubinu 30 – 35 cm i izdrlja (na manjoj površini). U proleće se zemljište isitni i poravna kultiviranjem. Seje se krajem aprila ili početkom maja, kada se zemljište zagreje iznad 12 °C. Seje se širokoredno, na međurednom razmaku 50 – 60 cm, a u redu na razmaku oko 10 cm ili po četiri semena u kućice na razmaku od 30 cm. Dubine setve je od 6 – 8 cm. Za setvu je potrebno 60 – 70 kg/ha čistog semena.
Nega kikirikija obuhvata kultiviranje, (sitnjenje, razbijanje pokorice), ogrtanje, prihranjivanje i navodnjavanje. Kultivira se tri puta. Prvi put nedelju dana po nicanju, a drugi i treći puta u toku vegetacije, u razmaku od po 15 dana. Za vreme drugog i trećeg kultiviranja kikiriki se ogrće rastresitom zemljom u kojoj će se na dugim rastućim tučkovima žutih cvetova formirati valjkaste izraštaji iz kojih nastaju plodovi (mahune). Kikiriki se prihranjuje fosfornim,   ili  kalijumovim đubrivima ili pepelom od drveta. Obavezno je navodnjavanje.

Veće seme kikirikija pojedinačno posaditi u tresetne kontejnere ispunjene peskovitim supstratom,  i pokriti slojem zemlje debljine prsta. Najlakše će proklijati u grejanom klijalištu. Mladim biljčicama je potrebno održavati umerenu vlažnost, a veće biljke zalivati tek kada se zemlja dobro osuši. Između dva zalivanja zgodno je poprskati biljku mlakom vodom. Prihranjuju se samo starije biljke, nakon što su se dobro zakorenile. Budući da je kikiriki jednogodišnja biljka,  po pravilu ga ne bi trebalo presađivati.

Čupanje kikirikija je krajem meseca maja. Od setve do ubiranja plodova može proći 4 do 5 meseci, u zavisnosti od sorte kikirikija i vremenskih prilika.

Kod berbe se mora iščupati čitava biljka, okrenuti je naglavačke i ostaviti da se prosuši kako uskladišteni plodovi kasnije ne bi trunuli. Drugačije rečeno kikiriki se zapravo čupa kao luk. Danas mnogi uzgajivači koriste savremene poljoprivredne mašine koji ne samo da iskopaju- iščupaju biljku nego odmah i otresu s nje zemlju i odmah je okrenu naglavačke. Prosečni prinos je oko 100 mahuna po kućici ili oko 3 000 kg/ha. Plodovi kikirikija vade se pre jesenjih mrazeva, po suvom i sunčanom vremenu. Zrelost kikirikija, tj. vreme vađenja, poznaje se po lišću koje dobije žućkastu boju. To je najčešće oko 10. oktobra.

Kikiriki se može kupiti u rinfuzi ili pakovan u plastičnoj prozirnoj ambalaži, u ljusci ili oljušten. Ako ga kupujete u rinfuzi, svakako obratite pažnju da je kikiriki pokriven zaštitnom folijom,  ili u prikladnim posudama s poklopcem,  i da dugo ne stoji. Ako je moguće, kikiriki pomirišite kako biste se uverili da nije užegao,  ili ustajao.
Neoljušteni kikiriki čuvajte na hladnom, suvom i tamnom mestu.
Važno je znati, da kikiriki sadrži mnoge alergene supstance tako da ima osoba koje su alergične na ovu namirnicu i sve one proizvode koji u sebi sadrže kikiriki.