Vino je veoma važan napitak koji čini sastavni deo kako evropske, tako i mediteranske kuhinje, od jednostavnih, tradicionalnih jela, do najsloženijih, egzotičnih specijaliteta. Vino je važno i u kuhinji, ne samo kao piće, već i kao dodatak jelima kojima obogaćuje ukus (uglavnom u dinstanju i pečenju). Crvena i bela penušava vina su najpopularnija i poznata su još i kao blaga vina, jer sadrže samo 10-14 odsto alkohola. Aperitiv i desertna vina sadrže 14-20 odsto alkohola i ona imaju jači ukus od blagih. Vino postoji da bi se pilo uz jelo mada se, naravno, može piti i samo. Uglavnom se ono prilagođava jelu, pa otuda i izreka: „Vino se najbolje pije viljuškom“.

Ova mudra poruka je razumljiva, jer vino iskazuje svu paletu svojih mogućnosti tek kada se kombinuje sa isto tako bogatim ukusnim i mirisnim senzacijama hrane. Zbog toga je ljubav prema vinu tesno vezana za kompletan gastronomski užitak.

Veština ili čak umetnost slaganja vina i hrane zasnivaju se na znalački vođenim tananim linijama mirisnih i ukusnih komponenti iz vina i hrane i na kombinovanju bezbrojnih finesa koje se međusobno isprepliću i koje na kraju treba dovesti u fini sklad.

Pravilan izbor

Uvek treba voditi računa da je zadatak vina da upotpuni i oplemeni gastronomski doživljaj. Svojim karakteristikama, vino ne treba u potpunosti da neutrališe ukus hrane, baš kao što ni hrana ne sme da učini vino neprimetnim.

U izboru odgovarajućeg vina za neko jelo, postoje određena pravila koja nam pomažu da se ne zaluta previše u traganju za odgovarajućim vinom, njegovim ukusom i mirisom.

• Nikad se ne servira belo slatko vino (desertno ili likersko) sa tamnim mesom ili mesom divljači;
• Nikad se crna vina ne služe uz školjke i morske plodove, niti uz ribu, osim u posebnim slučajevima;
• Belo vino pije se pre crvenog, lagano pre teškog, mlado pre starog.
• U toku obeda obično se piju suva vina, eventualno polusuva a na kraju, uz sireve ili desert, služe se desertna vina;
• Uz suvo meso, pršutu, pečenicu ili pihtije preporučuje se sveže belo vino sa voćnom aromom ili roze. Crno (crveno) vino nije dobar izbor, jer tanini iz vina sa solju iz mesa ceo zalogaj čine gorkim, ostavljajući metalni ukus na jeziku;
• Morski plodovi pripremljeni na bilo koji način najbolje se slažu sa belim vinom. Šardone, pinot blanc ili pinot gris bili bi veoma dobar izbor.

Vrsta vina zavisi i od načina na koji je hrana pripremljena, kao i od vrste priloga. Da li je prilog, možda, dominantniji od mesa, pa on određuje izbor vina? Sve su to važni elementi od kojih zavisi izbor konkretnog vina za konkretno jelo.

Stručnjaci preporučuju sledeća vina uz jela:

• Pre jela (aperativ)- suva bela, jaka vina i suvi šampanjac: graševina, pinot beli, šeri, porto, prošek
• Predjelo – suva bela vina i suva roze vina: graševina, pinot beli i sivi, kaberne, sovinjon roze…
• Svetlo meso- bela vina: graševina, pinot beli, šardone…
• Meso s ražnja i roštilja – bela, roze i crna vina: graševina, pinot beli i sivi, malvazija, rajnski rizling, šardone…
• Tamno meso i piletina – crna vina, roze: pinot crni, kaberne
• Bela riba, kuvana i u sosu – odležana bela suva vina: rajnski rizling, malvazija, pinot beli, graševina
• Sir i jela od sira -stara crna vina: pinot crni, kaberne sovinjon, merlot…
• Beli i topljeni sirevi – bela i roze vina: muskat žuti, pinot beli, graševina…
• Plava riba, pečena ili pržena – odležana bela, lagana crna i roze: pinot beli i sivi, malvazija, graševina…
• Riba s roštilja – jaka bela i crna vina: pinot beli i sivi, graševina, šardone, kaberne sovinjon, pinot crni, merlot…
• Divljač – jaka crna vina: merlot, barik vina…
• Kolači, sladoled – aromantična polusuva i slatka vina, polusuva i slatka penušava vina: traminac polusuvi, muskat polusuvi, muskat slatki, muskat suvi poluslatki, šardone poluslatki, prošek…