S obzirom da na svetskom tržištu, u uslovima velike konkurencije, imaju obezbeđen plasman samo plodovi visokog kvaliteta i pristupačnih cena nove proizvodne zasade maline treba podizati isključivo u izrazitim malinarskim rejonima.
Lokacija za proizvodni zasad maline u malinogorjima Republike Srbije trebalo bi da ispuni sledeće osnovne uslove:
– da uz optimalnu primenu agro i pomotehničkih mera obezbedi postizanje prinosa od najmanje 10t svežih plodova po 1ha površine, što predstavlja prag rentabilnosti za ovu kulturu,
– da kvalitet plodova bude nadprosečan,odnosno iznad standarda evropskog tržišta, što predstavlja jedan od osnovnih uslova za vraćanje pozicija na svetskom tržištu koje je zemlja imala do početka devedesetih godina; i
– s obzirom da su pored odgovarajućih agro-ekoloških uslova za postizanje dobrih ekonomskih rezultata potrebni i radna snaga, kvalitetan transport i brzo smrzavanje plodova, proizvodne zasade malina bi trebalo podizati u neposrednoj blizini naselja, dobrih puteva i hladnjača.
Najveće pogodnosti za podizanje proizvodnih zasada maline imaju okućnice ili odgovarajuće parcele u neposrednoj blizini stambenih i ostalih objekata porodičnog gazdinstva. Zasade maline oo pravilu treba podizati na obradivim površinama, uz što potpunije uvažavanje specifičnih zahteva ove kulture u odnosu na kvalitet zemljišta i plodored.
Dobre predkulture za malinu su mahunarke (pasulj, grašak, boranija), anisu pogodne krompir i paradajiz, zbog mogućnosti prenošenja gljivične bolesti koju izaziva Verticilijum sp.
Kod podizanja novih zasada, trebalo bi izbegavati dugogodišnje ledine, čak i kada nisu zakorovljene.
Ako se ipak donese odluka da se zasad podiže i u ovakvim uslovima, zemljište bi trebalo poorati rano ujesen i ostaviti da prezimi u otvorenim brazdama. Takođe, treba izbegavati podizanje zasada maline i na površinama na kojima su iskrčeni višegodišnji zasadi (a posebno malinjaci i kupinjaci). Na ovakvim površinama novi zasadi se mogu podizati tek posle 3-4 godine posle krčenja, uz temeljno čišćenje zemljišta od ostataka prethodnih kultura, kao i intenzivnog gajenja okopavina i biljaka za zelenišno đubrenje (grahorica, stočni grašak, uljana reoica i dr.) u čitavom periodu.
