U hotelu „Hajat“ u Beogradu se  danas i sutra  održava Fruitnet Forum South-East Europe koji je  okupio vodeće kompanije i proizvođače u oblasti industrije svežeg voća i povrća. Oni su  kroz današnju diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata promovisali interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda. Organizator Foruma je Fruitnet Media International, vodeći izveštavač u oblasti svežih proizvoda specijalizovan u izradi platformi za uspostavljanje poslovnih kontakata kako bi se olakšao razvoj poslovanja. Fruitnet ima informisanu pokrivenost visokog profila za celokupno globalno poslovanje u oblasti svežih proizvoda, izveštavajući o dešavanjima na svim glavnim tržištima.

Ovo je drugi godišnji sastanak, Fruitnet Forum South-East Europe, prvi je održan prošle godine takođe u novembru.

Važnost jugoistočne Evrope, kao izvora svežeg voća i povrća, na nekim od ključnih svetskih uvoznih tržišta i dalje raste, prema novoj analizi Fruitnet Media International, Tokom proteklih pet godina, zabeleženo je značajno povećanje vrednosti izvoza nekoliko različitih kategorija svežeg voća i povrća, iz zemalja jugoistočne Evrope, uključujući jabuke, jagodičasto voće, koštičavo  voće, paradajz i krastavce.Kod zemalja kao što su Srbija, Hrvatska i Slovenija, koje su naročito veliki proizvođači, deo te potražnje izazvan je potrebom Rusije da pronađe alternativne izvore nakon blokade Evropske unije. U isto vreme, međutim, ostala tržišta u samoj EU, kao i na nešto daljem Bliskom istoku, sada uzimaju više proizvoda iz ovog regiona. Pitanje je, da li se ovaj rast može održati u narednim godinama?

Kako se moglo čuti od Andriy Yarmak, ekonomiste u FAO, veoma  malo ljudi shvata da opada izvoz jabuka. Više se proizvede nego što se izvozi, i da se više novca zarađuje na bobičastom voću.

Naveo je nekoliko zemalja kao što je na primer, Uzbekistan gde je Vlada donela uredbu da oni koji su gajili pamuk pređu na gajenje voća i povrća, i za to su dobili subvencije, ali mnogi su propali jer nemaju gde da prodaju.U Moldaviji se investira u nove sorte, i one imaju pristup ruskom tržištu.

Mogli smo i čuti da je Ukrajina na trećem mestu po proizvodnji maline,mada po njegovim rečima u Ukrajini dobro uspeva borovnica.Srbija je lider u proizvodnji maline.

Ako nemamo brend ne može da se štiti proizvod, naravno i bez standarda HACCP, i Global G.A.P., nema priče to svaka zemlja mora da ima. Boljitak vidi u promeni ambalaže, da mali rade preko distributera, treba se udruživati, jer kako primećuje u Srbiji zadrugarstvo ne funkcioniše.

Julka Toskić, iz AgroBrand-a, istakla je da u poslednjih deset godina, kada je reč o jabuci i bobičastom voću, došlo je do procvata. Znamo da je Srbija lider u regionu u toj proizvodnji. Sorta Ajdared,  je do pre deset godina bila vodeća sorta, sa novom tehnologijom uvedene su nove sorte, i sada imamo širok asortiman. Po rečima gospođe Toskić, imamo dobre klimatske uslove, dobru tehnologiju, voće ima dobru boju i dobar kvalitet. Rusija nam je glavno izvozno tržište. Po njenim rečima izazov je da budemo konkurentni u odnosu na Poljsku.

Mora se početi sa komunikacijoj i brendiranjem proizvoda, mora da se širi i proizvodnja i tržište. Kako je ona istakla ukupna proizvodnja jabuka bila je na 220000 hektara. Kako smo mogli čuti od nje,  Rusija ima nameru da podigne voćnjake i da do 2020. godine, smaniti uvoz jabuka i bobičastog voća za 70 odsto.

,, U Rusiji je godišnja potrošnja jabuka 24 kg po glavi stanovnika, i polovina je iz izvoza, i da li ćemo i dalje izvoziti u Rusiju videćemo, istakla je Toskićeva, i dodala da je Moldavija novi igrač u proizvodnji, i da oni mogu doći na Rusko tržište. Ako Rusija ukine uvoz iz Evropske unije, izvoznici iz Srbije će se suočiti sa poteškocama.

Po njenim rečima krajnje je vreme da otvorimo nova tržišta, u  susedne zemlje, CEFTA, Bliski istok, a i u Veliku Britaniju.
Moramo da brendiramo proizvod, povećamo obim proizvodnje, zadržati proizvode prve klase, da se organizuje promocije, kako bi upoznali proizvođače.

U godinama koje su pred nama, predstoji nam da budemo prepoznatljivi u svetu.

Pre nego što se počne sa proizvodnjom treba sagledati sve izazove koje pred nas postavljaju evropski maloprodajni lanci, mora seznati gde će se voće izvoziti. Moramo se udruživati, ugledati se na Italijane, gde jedna kooperativa ima oko 400 članova, i da članovi budu I vlasnici hladnjača.