Na sajmu pčelarstva koji je skoro održan na Tašmajdanu razgovarali smo sa  Bogdanom Čemerlićem, iz Višljićeva kod Šida.

-Od pčelinjaka može da se živi, ali je potrebno mnogo rada, strpljenja i upornosti. Pčelarstvo može biti šansa za mlade ljude koji su bez posla, ali, pre svega, ovaj posao treba voleti, a zatim biti vredan i dosta učiti. Brze zarade nema, a u današnje vreme mnogi očekuju da odmah zarade bogatstvo, priča nam Bogdan.

Pčelarstvom se bavi već tridesetak godina, a ističe da je krenuo od nule. Dobio je na poklon dve košnice, od kojih je napravio šest. Njegova supruga kada je izračunala  koliko su dobili polena i meda, i koliko su zaradili, došla je na ideju da kupe još, a i u tom trenutku oboje su bili  nezaposleni, sa malim detetom. Nakon toga, su počeli ozbiljno da se  bave pčelarstvom i da šire svoj biznis.

Sada imaju 500 košnica,  najviše sakupljaju  polen, a imaju i meda. Bogdan ističe da je seleći pčelar, seli jedan pčelinjak od 100-120 košnica na lipi, uljanoj repici i u blizini  kuće ima suncokret i  nešto šume.

-Ova godina je malo bolja što se tiče meda kada uporedimo sa prethodnom, a što se tiče polena je lošija, jer je bilo puno sušnih dana, priča nam Bogdan.

Polen ili cvetni prah je proizvod biljaka koji pčele sakupljaju. Ukus i boja polena zavise od biljke od koje potiču. Polen je izuzetno bogat hranljivim materijama, među kojima su belančevine, masti, enzimi, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije, fermenti i druge aktivne komponente. Zbog toga je polen veoma koristan dodatak u lečenju mnogih oboljenja. Polen treba čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, po mogućstvu u hermetički zatvorenim sudovima. Polen se može koristiti potopljen u vodi, mleku ili čaju. Najbolje je da se polen koristi samleven i pomešan sa medom, jer mu se u tom slučaju poboljšava ukus i dopunjuje korisno delovanje.

Na Sajmu  su izložili šest vrsta meda, suncokretov, lipov, med od uljane repice, šumski, bagremov i livadski med. Imaju i likere,  prave orahovaču, propolis kapi i polen. Polen dosta prodaju njihovim mušterijama koji su došli da posete sajam na Tašmajdanu,  tačnije izlagačima, koji kupuju od njih pa kasnije preprodaju. Dosta polena prodaju i pčelarima, posebno mleveni, koji pčelari uzimaju za izradu  pogača za pčele. Bogdan je i predsednik pčelara udruženja Šid, takođe je i član SPOS-a .

U Šidu ima oko 50 članova, nažalost opada broj jer kako on kaže stari umiru, a mladi ne žele da nastave da se bave ovim poslom. Slabo daje med pogonu u Rači,  ne zato što nema meda,  ima dosta livadskog meda i suncokretovog,  ali to pogon ne želi da kupi, oni žele bagremov, a njemu je potreban za stalne mušterije i za sajmove.

Pitali smo ga kao se bori sa varoom?

-Kada je u pitanju veroa, najveća opasnost kod pčela, radim prolećni  tretman letvicama, a zimski tretman oksalnom kiselinom. Proveravam  sa mitrazom, zadimljavanjem na kraju. Kad nema vrcanja, kad je već kraj godine tada radim  zadimljavanje.