Pyracantha coccinea ili vatreni trn je  sa jarko crvenim bobicama. To je  zimzeleni žbun visine 2-4 m i širine oko 2 m, sa bodljama na grančicama. Zimzeleno lišće je tamno zeleno, a cvetovi beli, sitni, u gustim cvastima. Cvetovi su medonosni i mirišljavi. Cveta obilno od juna do jula, a zatim daje crvene bobice od oktobra do decembra, koje ostaju na grmlju do sledećeg proleća. Atraktivan je tokom cele godine. Dobro podnosi uslove kontinentalne klime, topla leta i najintenzivnije zimske mrazeve, a otporan je i na dim, prašinu i sušu. Odlično podnosi orezivanje, pa je idealna dekorativna i odbrambena živa ograda i pogodan je za izradu topijarnih formi.

Biljka cveta na starim granama, pa bi bilo poželjno da se orezivanje obavlja nakon cvetanja. Tako ćete videti gde se nalaze cvetovi (odnosno formirane zelene bobice) i sačuvaćete ih. Sadnjom biljaka na rastojanju od jednog metra formiraćete gustu i neprobojnu živu ogradu. Ona sprečava ulazak neželjenih gostiju (mačke, psi lutalice… ) u vaš posed.

Pyracanthu možete saditi s namerom da prekrijete neki neugledni zid ili drugu površinu. U tom slučaju, biljku ćete formirati kao penjačicu, iako ona to nije. Osigurajte joj potporu i vodite njene mlade grane uz tu potporu (žica, deblji kanap, drvene lestvice… ).Razmnožava se semenom i reznicama.

Kao i večina ukrasnih grmova, tako i vatreni trn  nije preterano zahtevna biljka. Uspeva na  mestu sa dosta sunčeve svetlosti i toplote, mada i u blagoj seni.

Dobro podnosi i duge letnje suše, ali i niske zimske temperature. Što se tiče tla nema nekih posebnih zahteva, odgovara joj dobro drenirano tlo, kao i večini biljaka. Prihranjujte je đubrivom bar jednom mesečno i to u vreme cvetanja biljke.

Može se saditi i na kamenitim terenima, i na kosinama, de sprečava eroziju. Možete je saditi i u žardinjerama, otporan je na bolesti.

Vatreni trn je ukrasna biljka, ali plodovi mogu biti jestivi. U sirovom stanju nije jestiv, ali mogu da s eprave džemovi i marmalade.