Živići jagode koji se stavljaju u promet mogu da se vade kao sadni materijal koji je još uvek u fazi rasta i razvoja, takozvane zelene sadnice, kao frigo sadnice,  ili sadnice u raznim fazama formiranja cvetnih pupoljaka, tj. , različitim stepenima vernalizacije.

Zelene sadnice mogu da se vade direktno iz polja,  ili se proizvode ukorenjavanjem stolona u polju,  ili u zaštićenom prostoru. Ukorenjeni živići u kontejnerima u zaštićenom prostoru još su poznati pod nazivom kontejnerske sadnice ili “plug plants” (Anderson, 1982; Bish i sar., 1997; Hicklenton i Reekie, 2000).

Rasadničari vrše izbor sadnog materijala koji će proizvoditi na osnovu potražnje na tržištu. Za potrebe južnog Ontarija uglavnom se koriste frigo sadnice. Zadnjih godina sve više se pojavljuje potražnja za kontejnerskim sadnicama za proizvodnju jagoda neutralnog dana u zaštićnom prostoru u severnim delovima centrlanog Ontarija. U južnom Ontariju ova proizvodnja skoro da i ne postoji zbog visokih letnjih temperature, velike vlažnosti vazduha,  i nedostatka sortimenta jagode adaptiranih na ovako nepovoljne uslove proizvodnje.

U severnim proizvodnim regionima kontinenta, frigo sadni material se obično vadi od prve do kraja treće nedelje novembra, kada su biljke završile fazu formiranja cvetnih pupoljaka idovoljnu količinu ugljenih hidrata za uspešno skladištenje i zadovoljavajući rast i razvoj u toku proizvodne sezone. U toku vađenja sadnog materija poželjno je suvo i prohladno vreme sa temperaturama između 1°C i 7°C. Potrebno je naglasiti, da biljke moraju biti vlažne tokom vađenja i čišćenja kako bi se povećala uspešnost čuvanja sadnog materijala (Lieten i sar., 2005). Lieten (1997) navodi da za uspešno skladištenje, živići treba da akumuliraju minimum 480 sati sa temperaturama nižim od 6°C i da korenov sistem sadrži više od 100 g saharoze po gramu suve materije. Međutim, Hicklenton i Reekie (2000) su u svom radom ukazali na značaj vernalizacije i povećane koncentracije ugljenih hidrata u korenu i lišću, ali da prethodno navedene granice ne predstavljaju limitirajući faktor uspešnog čuvanja rasada na temperature

-1.5°C do -2°C.

Biljke G3 generacije koje su prošle inspekciju Ministarstva poljoprivrede Kanade i odobrene za stavljanje u promet, vade se mehanizovano, kako bih se sačuvao kompletan korenov sistem i ubrzao sam proces vađenja. Sortiranje i pakovanje sadnog materijala obavlja se ručno. Prema Programu proizvodnje sadnog materijala jagode u uslovima Ontarija živići koje se stavljaju u promet moraju da zadovolje sledeće kriterijume:

-Minimalan prečnik korenovog vrata živića je 8 mm,

-Živić treba da poseduje najmanje 10 korenčića koji su najmanje 7.5 cm dugi ili 5 dobro razvijenih i razgranatih korenčića,

-Živići koji ne zadovoljavaju ove kriterijume ne mogu se stavljati u promet i oglašavati kao materijal koji je proizveden pod nadzorom ovog programa.

Živići se za duže čuvanje pripremaju tako da se sa njih ukloni celokupna lisna masa osim malih, zelenih i još nerazvijenih listića. Živići, kao frigo sadni materijal, se povezuju u snopiće po  25 komada, zatim se stavljaju u polietilenske, nezalepljene kese debljine 0,04 do 0,07 mm, maksimalno do 500 komada, koje se zatim pakuju u kartonske kutije.

Upakovani sadni materijal može da se čuva u hladnjačama na temperaturi -1.5°C do -2°C oko 3-9 meseci (Anderson, 1982; Lieten i sar., 2005). Temperature između 0°C i 1°C su sasvim adekvatne za čuvanje živića od 4 do 6 nedelja (Lieten i sar., 2005). Temperature ispod -3°C mogu da oštete tkivo centralnog pupoljka bokora, da smanje bujnost bokora i redukuju prinose u proleće (Lieten i Goffings, 1997). Čuvanje sadnog materijala u kontrolisanoj atmosferi u kojoj je sadržaj 2,5 do 10 % CO2 i 2.5 do 12% O2 može da redukuje trule