Veoma značajna štetočina paradajza u zaštićenom prostoru i na otvorenom. Na ovoj kulturi može u potpunosti da kompromituje prinos .
Pored paradajza, deomaćini ovom noćnom leptiru su krompir, plavi patlidžan i grašak. Iz Južne Amerike je prenet u Evropu, odnosno Španiju, još 2006. Na našim prostorima je prisutan već više godina, i može se reći da je najopasnija štetočina paradajza. Guseniceprave štetu na listu, plodu i stabljici. U zaštićenim prostorima može imati 8 -12, na otvorenom 4-5 generacija.
Izgled: Leptiri su srebrnkasto sivi, dulžine 5 – 7 mm, s rasponom krila 10 – 12 mm. Jaja su sitna, cilindričnog oblika, krem do žuta. Gusenice su zelenkaste do svetlo ružičaste, sa smeđom glavom, duge do 7,5 mm. Ubušuju se u list, stabljiku i plod. Na listovima prouzrokuju pojavu hodnika nepravilnog oblika. Odrasla larva kasnije formira lutku u zemljištu.
Štete na plodovima: gusenice se ubušuju u plod ostavljajući za sobom ulazne rupe, ili mogu praviti hodnike žute boje neposredno ispod pokožice ploda. Listovi na kojima je veći broj mina suše se.
Mere zaštite:Štetočinu treba pratiti i loviti upotrebom feromonskih klopki.
Hemijske mere zaštite: U zaštićenom prostoru treba pratiti početak napada i visinu populacije štetočine a postavljanjem feromonskih klopki (2 – 4 klopke/ha).
Pragovi štetnosti su:
- 3 leptira nedeljno (nizak rizik);
- 3 – 30 leptira nedeljno (srednji rizik);
- 30 leptira nedeljno (visok rizik).
Kad se ulove tri leptira po trapu u klopci nedeljno, treba početi sa hemijskim suzbijanjem. Dobru efikasnost postiže insekticid emamektin benzoat koji ima karencu svega tri dana u paradajzu. Koristi se maksimalno tri puta. Od ostalih insekticida koji se koriste u paradajzu, preparati na bazi abamektina indoksakarba i hlorantraniliprola pružaju zadovoljavajuće delovanje na ovog moljca. Da bi uspeh u zaštiti bio potpun preporučuje se dodavanje okvašivača.
Agrotehničke mere: sadnja zdravog rasada, plodored u koji su uključene kulture koje ne pripadaju porodici solanaceae, suzbijanje korova solanacea u usevu i oko plastenika.
Mehaničke mere: u zaštićenim prostorima postavljanje zaštitnih mreža na ulaze i ventilacijske otvore (6 – 9 rupa/cm²), selektivno uklanjanje i uništavanje zaraženog lišća i biljaka.
Fizičke mere: u zaštićenim prostorima na kojima su postavljene zaštitne mreže postavljanje lovnih svetiljki za leptire.
Biotehničke mere: masovni lov pomoću vodenih klopki sa feromonima (20 – 30 /ha).
Biološke mere. – u zaštićenim prostorima- unošenje predatora i parazitoida gusenica, mikrobiološki insekticidi i sl.
Zbog opasnosti od pojave rezistentnosti pri suzbijanju izmenjivati insekticide različitog mehanizma djelovanja kao i sve raspoložive metode zaštite.
