Živina, prvenstveno kokoške koje se i najviše gaje kod nas, u principu nisu zahtevne za uzgoj. Treba im obezbediti uslove i adekvatnu ishranu kako biste imali zdrava jaja i meso. Najvažniji preduslov da gajenje bilo koje domaće životinje, pa i živine, jeste očuvanje njihovog zdravlja, zato bi svaki odgajivač trebalo dobro da poznaje karakteristike kokošaka koje gaji.

Kada su u pitanju uslovi neophodno je obezbediti živinarnik čija higijena treba redovno da se održava, dovoljno sitnog peska, ili pepeo od drva za suvo kupanje. Potrebno je da kokošinjac ima dovoljno sunčeve svetlosti koja izuzetno prija živini, ograditi dvorište kako bi se sprečilo mešanje sa komšijskim kokoškama i dolet divljih ptica koje su često nosioci brojnih zaraznih bolesti. Kada je u pitanju ishrana potrebno je obezbediti dovoljnu količinu hrane za dnevne obroke uz manju korekciju ukoliko živina čeprka i kljuca po dvorištu. Kokoške traže i čistu vodu za piće pa se potrudite da im obezbedite da uvek bude sveža.

Kada su u pitanju bolesti kokošaka preventiva je od ključnog značaja, ili što bi rekao naš narod  „bolje sprečiti nego lečiti“, jer je daleko jeftinije i bezbednije od lečenja. Najčešće bolesti koje pogađaju živinu su beli proliv pilića i tifus živine. Uzrok obe bolesti je bakterija iz roda salmonele. Bolest se može ispoljiti u akutnom i hroničnom obliku. Da stvar bude gora salmonela se može preneti na ljude ukoliko se jedu zaražena jaja i meso. Kako u udžbeniku „Bolesti živine“ autora i profesora Veterinarskog fakulteta u Beogradu Radmile Resanović, Miloša Vučićevića i Todora Palića piše, salmonela spada u gram negativne bakterije i ima više od 2.500 serotipova. Beli proliv kod pilića uzrokuje bakterija Salmonelae Pullorum dok je uzrok tifusa kod živine Salmonella gallinarum. U pitanju  su dva veoma slična mikroorganizma koja se razlikuju po starosnoj grupi živine koju napadaju. Zajednička osobina im je da se zaraza brzo i lako širi, a prouzrokuje bolesti koje za posledicu imaju veliku stopu uginule živine.

Beli proliv je akutno najčešće septikemično obolenje koje se najčešće javlja kod pilića starosti do tri nedelje. Do infekcije najčešće dolazi oralnim putem preko zaražene hrane ili vode, nakon čega se bakterija veže za zid crva i razmnožava se izazivajući poremećaj rada creva. Kod zaraženih pilića javlja se  depresija, pospanost, anoreksija, gomilanje, opuštena krila, dehidratacija, otežano disanje,  nakostršeno perje, slabost… Najuočljiviji simptom je učestao proliv,  izmet je vodenast, zelenkaste ili beličaste boje, sličan kredi jer je prekriven kristalima mokraćne kiseline. Inkubacioni period je najčešće četiri do pet dana i najosetljiviji su pilići starosti do 20 dana, nakon čega se ova bolest retko javlja. Ovom bakterijom mogu biti zaražena i jaja što dovodi do uginuća embriona u jajetu, a ukoliko se i izleže inficirano pile brzo ispoljava znake bolesti, širi zarazu i ugine najčešće već narednog dana. Mortalitet je izuzetno visok a ukoliko i dođe do izlečenja pileta ono zaostaje u razvoju i ostaje izvor infekcije. Ova bolest se ne leči i zvanično je iskorenjena u našoj zemlji. Poslednji veći oblik zaraze pilića ovom bolesti kod nas zabeležen je 1989. ali to ne znači da se zaraza ne može pojaviti u manjem i lokalnom obimu. Ova bolest ne pogađa podjednako sve rase kokošaka jer postoje hibridi koji su otporniji na zaražavanje i obolevanje.

Kada je u pitanju tifus živine ovu bolest uzrokuje bakterija Salmonella gallinarum a obolevaju uglavnom odrasle jedinke ređe pilići. Kokoške se uglavnom zaražavaju kroz hranu i vodu a period inkubacije je od četiri do šest dana. Ukoliko zaražena jedinka ne ugine u roku od dva do tri dana nakon pojave simptoma bolesti poprima hronični tok, a zaražena koka postaje izvor infekcije. Zaraza se veoma brzo širi kroz jato a najčešći simptomi su odbijanje hrane usled čega jedinka naglo mršavi, pad nosivosti, nakostrešeno perje, apatičnost i zatvorene oči. Dijagnostikovanje bolesti vrši se na osnovu seroloških testova ili laboratorijskih analiza izmeta životinja. Prema zakonu ako se u jatu peradi u kome je više od 1.000 životinja utvrdi manje od 10%  zaraženih kokoški u odnosu na ukupan broj peradi u tom jatu, primeniće se dalje ispitivanje i sanacija jata izdvajanjem pozitivnih životinja. U jatima sa manje od 1.000 životinja u kojima je utvrđeno više od 10% zaraženih preduzima se klanje celog jata. Zakon takođe nalaže temeljnu dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju u objektima za gajenje peradi gde je otkrivena zaraza a dva dana kasnije neophodno je izvršiti bakteriološku kontrola efikasnosti dezinfekcije.