Autohtone sorte krušaka koje se još uvek mogu naći u našim krajevima su: kaluđerka, ječmenka, zimnjača, vidovača, lubeničarka, carica, arapka,karamanka ilinjača…Prednost gajenja autohtonih sorata ogleda se u njihovoj otpornosti na pojedine bolesti samim tim smanjenu upotrebu pesticida,visoku rodnost i mogućnost organskog gajenja. Ove sorte možemo sami da proizvedemo kalemljenjem. Pre svega, treba odabrati dobar sadni materijal, odnosno voćku koju želimo.Veoma je bitna i kompatibilnost podloge I kalem grančice.
Najbolje je voće kalemiti po oblačnom vremenu i kada je relativno povećan procenat vlažnosti u vazduhu. Treba izbegavati kalemljenje po kiši, prejakom suncu (preko 20 °C), na temperaturi ispod nule, te po jakom i toplom vetru. Idealna temperatura za kalemljenje bi bila ona između +5 do +10 stepeni °C .
Ako vršimo kalemljenje za sopstvene potrebe i direktno u voćnjacima, kalemljenje „na procep“ ili „pod koru“je najprihvatljivije. Način kalemljenja najčešće zavisi od debljine podloge. Za sve podloge debljine 1,5-10 cm i više najbolja metoda je kalemljenje na,, procep „, dok je kalemljenje na podloge tanje od 1,5 cm najbolje koristiti metode kalemljenja“ pod koru „ili“ na pup „. Kalemljenje pod koru se često koristi pri prekalemljivanju voćnih zasada kada jednu sortu želimo da zamenimo sa drugom ili pri kalemljenju na okućnicama kada se na odnegovanu podlogu kalemi neka autohtona sorta ili pojedine sorte koje se retko sreću u ponudi rasadničara.
Što se tiče kalem grančica najbolje je uzimati ih sa jugoistočne strane krošnje, a po mogućnosti s vrha stabla, a izbegavati kaleme s niskih grana, koje se nalaze do same zemlje.Kalem grančice se uzimaju kada su biljke u zimskom mirovanju, a kalemljenje je najbolje da bude u martu. Od nje izdvajamo dobre grančice, letoraste sa dosta pupoljaka. Takve se čuvaju na hladnom i tamnom mestu do kalemljenja..Možemo ih čuvati i u vlažnoj mahovini, krpi, novinama, stara metoda je i da ih ubodemo u krompir, u oba slučaja ih umotamo u kesu i čuvamo na hladnom.
Najbolje je za kalemljenje koristiti „sveže kaleme“. Dakle, kad se odlučite za kalemljenje, taj isti dan ili dan pre nasecite grančice i isti ili naredni dan ih sve potrošite. Ukoliko ih ne iskoristite sve isti dan zabodite ih u jedan obični krompir, jabuku ili grudvu vlažne gline, kako biste sprečili da se osuše. Na taj način ćete te kaleme moći koristiti i nakon 5-10 dana od odsecanja.
Najbolje je kada već imate pripremljenu sadnicu na koju ćete da kalemite željenu vrstu. Kruška se naravno kalemi na krušku, ali mogu se kalemiti i na dunju, glog, a nekada čak i jabuku. Ipak,kruška je savršen izbor. Ako odlučimo da kalemimo sortu kruške na našu sadnicu, možemo pronaći divlju, zatim otići na mesto gde je biljka rasla, na licu mesta nakalemiti u pravom terminu i sačekati da se biljka primi, pa naredne zime tu istu biljku iskopati i preneti na željeno mesto.
Ko ne želi da traži drvo divlje kruške, uvek može da proizvede svoje sadnice. Dovoljno je sakupiti semena dobrih plodova i posejati ih sledeće zime u bašti. Tako se dobija jednogodišnja biljka koja može da se kalemi i nastaje kvalitetan sadni materijal.
Kalemljenje na procep vrši se tako što se grančica za kalemljenje „plemenite“ sorte voća takoreći usadi u telo podloge koja je prethodno pripremljena na sledeći način: podloga se očisti od svih bočnih grančica i lišća od zemlje do mesta predviđenog za kalemljenje (obično jedan metar visine od zemlje); zatim se makazama (ako je podloga tanja) ili testerom ako je podloga deblja, izvrši skraćivanje podloge I oštrim skalpelom poravna gornji deo podloge i rascepi kroz sredinu sekirom ili nožem. Grančice sa najmanje jednim, a optimalno sa 2-4 pupoljka je najbolje odrezati neposredno pred kalemljenje voća.
Pupoljci ne bi trebali biti u fazi listanja tj u odmaklom stadijumu pupljenja.
Nakon toga se u rascepljeni šupljinu (u sredinu) ubaci mali drveni klin koji održava širinu šupljine dok vi pripremate i uglavite kaleme u podlogu. Kaleme pripremite u obliku klina oštrim sklaperom ili nožem, na način da delovi koji se usađuju u podlogu budu što duži i što veće površine kore i iste (1, 2 ili četiri – zavisno od debljine podloge) usadite u podlogu na način da dođe kora na koru, tj da kora kalema bude poravnata sa korom podloge. Obavezno je premazivanje preseka i podloge i kalem grančica kalem voskom. Nakon toga izolir trakom čvrsto stegnete kalem i umotate ga na način da popunite sve praznine.Ovakvim načinom kalemljenja stvaraju se velike rane pa je zarastanje sporo.
Prijem vioke pri kalemljenju uslovljen je obrazovanjem kalusa na spojnom mestu.Kalus se stvara iz živih ćelija površine preseka podloge i kalem grančice. U njegovom stvaranju su najaktivnije ćelije kambijuma i zato je za prijem kalema značajno da se slojevi kambijuma dodiruju što više. Kako preseci predstavljaju povrede, na tim mestima je deljenje ćelija kambijuma intenzivnije pa u cilju njihovog srašćavanja pritiču veće količine hranjivih materija i kiseonika. Kada novoobrazovani kalus popuni sav prostor između spojenih komponenti dolazi faza njegovog diferenciranja.
Ovaj način kalemljenja se ne koristi tako često u savremenom voćarstvu ,ali njegova primena bi bila u očuvanju autohtonih sorata ili stvaranju sopstvenog izbora sortimenta voća koje se može gajiti bez preterane upotrebe hemije.