Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća u Srbiji. Prouzrokovač je bakterija Erwinia amylovora.  Najčešce zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog.

Bakterija tokom mirovanja vegetacije prezimi u površinskom tkivu rak-rana ( rak rane mogu se uočiti na granama različite starosti i na stablu) ili u pupoljcima kao skrivena zaraza. Simptomi se pojavljuju posle perioda cvetanja i vrhovi sasušenih grana savijaju se u vidu pastirskog štapa, a sasušeno lišće ne opada već ostaje na granama što su dva tipična simptoma bakteriozne plamenjače. Jedan od značajnih simptoma jeste i pojava bakterijskog eksudata koji se može javiti kod aktivnih rak rana i koji privlaći mrave i voćne muve. Insekti i pčele mogu biti  prenosioci ove bakterije kao i čovek prilikom rezidbe kada ne poštuje mere dezinfekcije, ili ne retko i zaraženi sadni matrijal je izvor infekcije.

Najznačajnije su mehaničke mere – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja.

Prilikom rezidbe izvrši dezinfekcija 10 % rastvorom natrijum hipohlorita ili 70 % rastvorom etil alkohola. Orezane obolele grane potrebno je izneti van voćnjaka i spaliti.

Hemijska zaštita podrazumeva jesenje i ranoprolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u 10 puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje.