Za pravilan razvoj teladi, veoma je važan način ishrane, koji se menja sa uzrastom.
Kolostrum (prvo mleko krave) ima poseban značaj za uspostavljanje početnih funkcija organa za varenje teleta. Da bi dobili vitalno i zdravo tele, važno je da u predviđenom roku dobije što veću količinu kolostruma, koji mora da bude svež sa temperaturom 36-38 C. Nije preporučljivo da ga odmah nakon telenja nagoni na sisanje, već 2-3 sata posle rođenja kada se dovoljno odmori. Prvih dana napaja se najčešće četiri puta. Sa njegovim porastom, broj napajanja se smanjuje na dva u toku dana. Ovakav način napajanja obezbeđuje visok prirast, i štiti tele od želudačno-crevnih obolenja. Kolostrum sadrži dvostruko veće količine proteina, minerala, vitamina, mlečnog šećera u odnosu na punomasno mleko. Sadržaj ovih materija se menja iz sata u sat, i zbog toga je važno da posle 2-3 sata popije kolostrum, kao i još 5-6 puta u toku 24 sata u količini od 0,5-1 kg.
Ishrana teladi se može podeliti na tri perioda: ishrana tečnom hranom, ishrana tečnom hranom i starterom, ishrana suvom hranom, pri čemu se hrana razlaže mikrofibijalnom fermentacijom u predželudcima. Posle kolostralnog perioda, osnovnu ishranu teladi čine mleko, ili odgovarajuća zamena za mleko.
Količine mleka, ili zamena za mleko, koje tele treba da popije, zavise od toga za koju je proizvodnju tele namenjeno. Da li za proizvodnju telećeg mesa, tov junadi, ili za priplodno grlo. Telad koja su namenjena za proizvodnju telećeg mesa, mogu se hraniti tečnom hranom po volji. Utvrđeno je da ženska telad, koja dobijaju ograničenu količinu mleka, od 4 litra dnevno u dva obroka, počinju ranije da jedu koncentrat, što utiče na brži razvoj crevnih resica i buraga, i doprinosi boljem iskorišćavanju masnih kiselina, i boljem prirastu. Iz tog razloga, preporučeno je za odgoj priplodnog podmlatka, ograničena količina mleka, i od prvog dana mlečne ishrane, davati koncentrat za telad (starter).
Telad manju količinu koncentrata u ovom sličaju počinju da uzimaju u drugoj nedelji života. Mada, telad koja imaju tečnu hranu na raspolaganju po volji, imaju bolji prirast, a kasnije, zaostaju sa razvojem. Dok traje mlečna ishrana, preporuka je ne davati kabasta hraniva dugih vlakana. Svarljiva vlakna treba da budu prisutna u koncentratu, ili kao fino kabasto hranivo kratkih vlakana, što bi umanjilo mogućnost pojave čira sirišta. Odbijanje teladi od mlečne ishrane nastaje ukoliko tri dana za redom unose više od 600 gr. koncentrovanog hraniva. Od trećeg dana života, teladima treba da je na raspolaganju voda. Ona povećava unos koncentrata, i time povoljno deluje na razvoj resica buraga, i prirast.
Često se postavlja pitanje o upotrbljivosti mleka u ishrani teladi, koje nije za preradu, i ljudsku upotrebu, zbog prisustva antibiotika, kao i velikog broja somatskih ćelija. Ishrana teladi otpadnim mlekom, koje sadrži antibiotike, nema nepovoljno delovanje na zdravlje, i prirast, ali dolazi do porasta rezistencije prisutnih bakterijskih sojeva. Mleko krava obolelih od mastitisa, smatra se da se može koristiti u ograničenim količinama. Takvo mleko se ne preporučuje za telad mlađu od tri dana, i za telad koja se drže u grupi, kako bi se izbeglo međusobno sisanje, ili širenje zaraze. Pri ishrani sa otpadnim mlekom, zabeležena je veća stopa uginuća, pa se zbog toga preporučuje njegova pasterizacija, pre upotrbe za ishranu teladi.