Najvažnija direktna mera borbe protiv mraza je zaštita voćaka veštačkom kišom (orošavanjem). Usled dejstva mraza, kapljice vode koje dospeju na biljku pretvaraju se u led, pri čemu oslobađaju toplotu koja zagreva tkivo ispod i sprečava oštećenja. Međutim, ovaj metod je često jedino moguć na većim zasadima jer zahteva neophodnu infrastrukturu i veliku količinu vode: otprilike 40 m³ vode po hektaru na svakih sat vremena dok traje mraz.
U manjim zasadima, rešenje je u upotrebi tzv. frost buster mašina, koje se traktorom razvoze kroz voćnjake i uz pomoć plinske boce i ventilatora zagrevaju i mešaju okolni vazduh dok traje mraz.
U voćnjacima u Srbiji primenjuje se i metod zadimljavanja, tj. paljenja različitog materijala kako bi dim koji se tom prilikom stvara sprečio izračivanje toplote iz prizemnih slojeva zemljišta. Mada donekle efektan, ovaj metod je i izrazito štetan po kvalitet vazduha i treba ga izbegavati – a posebno kada se umesto vlažne slame spaljuju materijali kao što su npr. automobilske gume.
Međutim, nije stvar samo u rešavanju akutnog problema i konkretnog mraza. Neophodna je primena i tzv. indirektnih mera borbe protiv mraza, u šta spada pravilan izbor lokaliteta, vrste sorte, tehnologije gajenja. Ove mere se primenjuju pre podizanja zasada, navode na sajtu Klima 011.
Kako bi ovaj proces bio sistematizovan, Poljoprivredni fakulteti u Beogradu i Novom Sadu, zajedno sa Institutom za voćarstvo u Čačku, završili su višegodišnji projekat rejonizacije voćarstva u Srbiji, koji je za cilj imao prvi put jasno definisanje voćarskih rejona na celokupnoj teritoriji Srbije.
Jednom kada rejonizaciju bude usvojilo Ministarstvo poljoprivrede, voćari širom zemlje će najzad u svom poslu imati zvaničan i stručan vodič, a subvencije i druge državne olakšice dobijaće za one voćke i sorte za koje su stručna istraživanja pokazala da na nekoj teritoriji imaju potencijal za dobre prinose.
