Prema jevanđelju Isus Hrist je sedam dana pre stradanja ujahao na magarcu u Jerusalim gde ga je dočekala masa ljudi koji su pod njegove noge u znak poštovanja bacali cveće i palmino lišće. Zbog toga se magarac smatra blagoslovenom životinjom a svaki na leđima nosi krst.

Kao što je priča o magarcu i njegovoj neobičnoj ulozi ostala upisana u hrišćanstvu tako i Rezervat prirode Zasavica prate brojne legende. Predanje kaže da su na ovom mestu netaknute prirode nekada živeli zmajevi što je zapisano i na keltskim kartama. Takvih mesta na Balkanu je bilo osam, uključujući i Zasavicu. I ni malo slučajno na ovom mestu gde su nekada prema mitovima obitavali zmajevi danas se nalazi najveća farma muznih magaraca u jugoistočnoj Evropi sa 300 grla. A među njima ima i onih koji su potpuno posebni i drugačiji, banatski magarac koji će posle brojnih naučnih testiranja i genetskih provera biti upisan kao nova rasa.

Banatski magarac nova rasa

Kako je za Agrobiznis magazin ispričao upravnik Rezervata prirode Zasavica Slobodan Simić sve je počelo 2000. godine koja je bila godina hrišćanstva.

– Na jednom od sastanaka Pokreta Gorana saznao sam da Francuzi masovno kupuju magarce upravo zbog njihove uloge u hrišćanstvu pa sam i ja iz Novog Miloševa nabavio sedam, osam komada. Nekad su magarci bili vrlo važni u životu paora, ali su se vremena menjala i oni polako nestajali. Vremenom su se naši magarci razmnožili a mene su zainteresovale ove izuzetne životinje. U želji da saznam nešto više o njima pre dve decenije počeo sam da istražujem i konstatovao neverovatnu činjenicu da ni na Veterinarskom, niti na Poljoprivrednom fakultetu ne postoji ni jedan naučni rad o magarcima u jugoistočnoj Evropi a kamoli kod nas– počeo je svoju priču Simić.

Ubrzo je započeo saradnju sa brojnim naučnim institucijama i ministarstvom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koje je prepoznalo značaj Zasavice, ali i magaraca. Ispostavilo se da pored balkanskog magarca, koji takođe nije registrovan kao rasa, postoji i jedan duplo krupniji i čije magarice daju dva puta više dragocenog magarećeg mleka.

– Mi imamo balkanskog magarca koji je manja životinja od oko 50 kilograma. Banatski magarac, koga još malo ima po starim vojvođanskim salašima, je duplo veći. Legenda kaže da je ove  magarce uvezla Marija Terezija za špartanje vinograda. Prvo je obitavao na severu Vojvodine u Hajdukovu, Subotici a zatim se proširio i na ostatak Banata. Želja da sačuvamo tu autohtonu rasu životinja bila je okidač da se započne sa naučnim istraživanjem – rekao je Simić.

Banatski magarac danas gotovo da je nestao a zahvaljujući projektu koji je sproveden u Zasavici biće upisan kao nova rasa što daje mogućnost da se sačuva ova životinja.

– Pokrenuli smo projekta koji je podržan od strane ministarstva poljoprivrede, angažovao sam naučnike koji su ga merili na sto načina i proučavali njegovu genetiku. Rezultat je knjiga koju smo objavili i naučni rad u kome smo dokazali razliku između balkanskog i banatskog magarca što je osnova za priznanje nove rase – dodao je on.

Prema njegovim rečima na ovaj način i Srbija ulazi u Evropu sa svojim rasama. Inače, poslednjih godina u mnogim evropskim zemljama vlada veliko interesovanje za magarce.

– Italijani imaju 12 rasa magaraca, Francuzi devet,  Hrvati su napravili naučni rad i preko jednog profesora registrovali tri rase magaraca. Mi smo u proceduri registracije dve rase:  magarca opšteg tipa koji je poznat kao balkanski i posebno našeg, srpskog banatskog magaraca – rekao je Simić.

Danas u Srbiji ima manje od 1.000 grla magaraca od kojih najviše živi u Rezervatu u Zasavici.

– Imamo oko 300 grla muznih magaraca i najveća smo farma u jugoistočnoj Evropi. Od nas je samo veća samo farma Montebaduko u Italiji – dodao je on.

Magareće mleko poput majčinog

Veliko interesovanje za magarce poslednjih decenija širom Evrope i sveta rezultat je brojnih naučnih istraživanja u kojima su dokazana lekovita svojstva magarećeg mleka za ljudski organizam.

– Magareće mleko je najsličnije majčinom i mogu da ga konzumiraju svi čak i oni koji su inače alergični na mleko. Ovo mleko je neverovatan lek za bronhitis i asmu kod dece i odraslih, za oporavak kompletnog organizma. Mi već 15 godina prodajemo mleko, pravimo sapune, kreme, likere i najskuplji sir na svetu od magarećeg mleka koji košta 1.000 evra po kilogramu. Magarice daju jako malo mleka i jedna koja gaji pule daje tek oko 50 litara mleka za dve godine zbog čega su  proizvodi od magarećeg mleka tako skupo – objasnio je Simić.

Iako je imao više ponuda da za dobre pare proizvode od magarećeg mleka izvozi van granica naše zemlje on je ponude odbio. Želi da svako ko hoće da kupi nešto od njihovih proizvoda dođe u Zasavicu, da uživa u lepoti koja se malo gde može videti.

Na naše pitanje da li su magarci zahtevni za uzgoj u osmeh kaže da nisu.

– Ni jedan magarac nije težak za uzgoj, što se manje hrani on je veseliji i bolji. Naši magarci žive napolju u prirodi na našem pašnjaku od 300 hektara i devet meseci pasu travu. Samo  tri zimska meseca provode u štali, jede detelinu i malo kukuruza – kazao je on.

Pored magaraca Simić je zaslužan i za očuvanje drugih autohtonih rasa životinja u Srbiji.

– Mi smo najveći čuvari starih, autohtonih rasa stoke u Srbiji. Počeli smo i oporavili prvo mangulicu, pa podolsko govedo, brdskog konja i magarce. Četiri autohtone rase držimo u saradnji sa ministarstvom poljoprivrede kao genetski potencijal starih rasa. Sve životinje žive slobodno u svom prirodnom okruženju nikad nisu hvatane, a konji nikad osedlani – objasnio je Simić.

Kao veliki zaljubljenik u prirodu on je odavno shvatio značaj očuvanja genetskog potencijala Srbije kad je u pitanju biljni i životinjski svet.

– Ja imam u mojoj zadužbini 120 vrsta starog voća iz cele Srbije i Bosne. Pojedine sorte imaju i po pet godina a još nisu rodile prvi put. Ne prskaju, žive dugo i rađaju jedne godine nenormalno, sledeće godine ništa. Staro voće u vinova loza „pamti“ u svom genomu sve čak i ledeno doba zato se brže i lakše prilagođava klimatskim promenama. Ali takvo voće ima niske proizvodne osobine iako je neuporedivo zdravije i otpornije na bolesti – zaključio je Simić.

Rezervat prirode Zasavica prostire se na 1825 ha od čega je 675 ha u prvoj kategoriji zaštite. Kičmu rezervata čine vodena površina kanala Jovac i Prekopac, prirodni tok potoka Batar, kao i sama rečica Zasavica koja preko kanala Bogaz ima direktnu vezu sa Savom. Deo prihoda rezervat ostvaruje preko brojnih turističkih tura gde posetioci u specijalnim električnim vozilima obilaze rezervat, uživaju u nestvarno lepoj prirodi i mogu da se upoznaju da životinjama. To je doživljaj koji se teško može opisati rečima već ga treba lično doživeti.