Istraživači iz Bostona otkrili su da polifenoli grožđa mogu da smanje loš holesterol, snize krvni pritisak i smanje upale što sve utiče na bolji rad srca. Ustanovljeno je i da sprečava zgrušavanje krvi što sprečava rizik od srčanog i moždanog udara. Crno grožđe pomaže kod pamćenja i ublažava bol pa se preporučuje pacijentima koji boluju od gihta i reumatoidnog artritisa, stimuliše imunološki sistem, umanjuje stres i povoljno utiče kod alergija. Grožđe čisti bubrege i štiti urinarni trakt, reguliše šećer u krvi pa se preporučuje dijabetičarima. Verovali ili ne, grožđe pomaže i kod regeneracije kože posebno one koja je oštećena delovanjem ultraljubičastih zraka sunca. Biljna jedinjenja kojima je ovo voće bogato pomaže i kod zaštite od najčešćih oboljenja očiju kao što su makularna degeneracija, glaukom, katarakta i dijabetičnog oka.  Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina hormona neophodnog za zdrav i kvalitetan san.

Vinova loza se smatra svetim drvom jer se od grožđa dobija vino, odnosno simbolično Hristova krv pa se veruje da demoni i nečastivi ne smeju ni da priđu vinogradima. U narodnoj medicini osim vina koje se koristilo za lečenje raznih bolesti od prehlade do upale bešike, anemije i reumatičnih bolova, list vinove loze premazan medom upotrebljavao se za brže i lakše zarastanje rana.  U Makedoniji i Turskoj se već vekovima  pravi madžun ili med od grožđa. Ovaj prirodni preparat doprinosi jačanju opšteg zdravlja i imuniteta, ubrzava metabolizam, sagoreva masti, regeneriše jetru i pomaže kod respiratornih infekcija. Konzumira se svakodnevno po 1 do 2 kašike rastvorene u čaši vode, čaja ili mleka. Priprema nije komplikovana. Grožđe se samelje i ostavi da odstoji u komini dok se ne dobije šira. Zatim se procedi kroz gazu i u većoj šerpi kuva sve uz obavezno skidanje pene sve dok se ne dobije gusta masa poput meda. Sipa u sterilisane tegle a kako kažu može da stoji decenijama.

Koliko god grožđe bilo zdravo za čoveka nipošto ga ne treba davati kućnim ljubimcima posebno ne psima jer kod njih može ozbiljno oboljenje bubrega.

Antioksidansi su supstance koje se recimo mogu naći u biljkama. Oni potpomažu popravke oštećenja ćelija nastala slobodnim radikalima, koji su štetne molekule koje su uzročnici takozvanog oksidativnog stresa.

Oksidativni stres je doveden u vezu sa mnogo hroničnih bolesti pa i dijabetesom, rakom i srčanim bolestima.