Šljivin smotavac predstavlja jednu od glavnih štetočina šljive. Rasprostranjen je u svim krajevima gde se gaji šljiva, u pojedinim godinama može da ošteti i preko 60 % roda.

To je mali tamnosiv leptir, čija je dužina tela 6-7 mm , a raspon krila se kreće o 13-15 mm. Prednja krila su mrkosiva, a na zadnjem završnom delu prednjih krila je bledosiva mrlja,a unutar nje četiri crne tačke. Zadnja krila su jednolično obojena, nešto svetlija od prednjih.

Jaje je sitno i okruglo, sveže položeno je staklasto providno, a kasnije postaje belo, zatim žuto, a pred piljenje crne boje. Tek ispiljena larva je žuta sa crnom sjajnom glavom. Odrasla larva je dugačka 10-12 mm, ružičaste boje sa mrkom glavom. Lutka je pokrivena, žutosmeđe obojena.

U našim uslovima šljivin smotavac razvija dve generacije godišnje. Prezimljava kao odrasla gusenica u kokonu, smeštenom na zaklonjenom mestu najčešće ispod popucale kore šljive. U proleće, gusenica prelazi u lutku, a zatim u imago.

Leptiri prve generacije izleću u aprilu, maju, i početkom juna. Jaja polažu 3-4 nedelja posle precvetavanja šljive, kada plodovi dostignu veličinu lešnika. Ženka polaže jaja pojedinačno, na površinu ploda šljive, ali uvek sa njegove donje strane. Prosečno, ženka položi 40-50 jaja. Embrionalno razviće završi se za 9-15 dana. Ispiljena larva, kratko vreme kreće se po površini ploda, a zatim ubušuje u plod. Napadnuti plodovi prestaju sa rastom, dobijaju ljubičastu boju i otpadaju. Na mestima ubušivanja larve u plod javlja se smolotočina, pa se po tome lako mogu uočiti oštećeni plodovi. Razviće larve završava unutar otpalog ploda, hraneći se mesom u okolini semenke, i posle 4-5 nadelja dostiže svoj potpuni razvoj. Po završenom razvoju, larva napušta plod i odlazi u pukotine kore pri osnovi stabla, radi preobražaja u lutku.

Let leptira druge generacije počinje od sredine jula, koji traje 4-6 nedelja. Leptiri polažu jaja na još zelene plodove. Posle piljenja larva se ubušuje u plod, gde dostižu pun razvoj, a potom napuštaju oštećene plodove dok su još na stablu. Po izlasku iz plodova larve se usmeravaju prema pukotini kore gde opredaju kokon za prezimljavanje.

Momenat za intervenisanje, protiv ove štetočine određuje se na osnovu praćenja njenog razvića (uz pomoć klopki sa feromonom), odnosno dinamike polaganja jaja i oštećenja ploda, a pada u vreme kada oštećenja dostignu ekonomski prag štetnosti.

Intezitet napada šljivinog smotavca može se smanjiti sakupljanjem i uništavanjem crvljivih plodova, postavljanjem lovnih pojaseva i struganjem  stare ispucale kore. Ove mere ne daju zadovojavajuće rezultate, pa se moraju koristiti hemijske mere borbe.

Tretiranje se izvode u početku piljenja gusenica, a pre njihovig ubušivanja u plod. Za suzbijanje šljivinog smotavca mogu se koristiti preparati na bazi a.m. : lambda-cihalotrin , emamektin benzoat , hlorantraniliprol i drugim preparatima registrovanim za suzbijanje šljivinog smotavca.