Bolest koja u poslednjih  nekoliko godina postaje sve značajnija, a pored paprike napada i plavi patlidžan, krompir i paradajz. Prenosi se semenom, a prezimljava i u zaraženim biljnim ostacima, kao i na korovskim biljkama familije Solanaceae. U Americi je opisana još 1890, a u Evropi sredinom 20. veka. U Srbiji je evidentirana šezdesetih godina prošlog veka.

Pored Colletotrichum capsici i Colletotrichum coccodes, nešto veći značaj imaju i Colletotrichum acutatum i Colletotrichum gleosporiodes. Patogen može da prezimi na korovskim domaćinima, ali i u zemljištu u sklerocijama. Razvoju bolesti pogoduje toplo i vlažno vreme sa temperaturama 20-24˚C.

Štete se najčešće manifestuju u drugom delu vegetacije krajem avgusta i početkom septembra kada se inače ne radi zaštita fungicidima. U ranijim fazama na lišću se prvi simptomi javljaju na najmlađem lišću u vidu hloroze i uvijanju prema licu lista, a na plodu prvi simptomi su u vidu vodenastih ulegnuća koja se šire i prelaze u lezije. Na površini lezije se javljaju koncentrični krugovi koji su prvo narandžasto-braon boje, a kasnije potamne. Lezije se mogu spajati i zahvatiti ceo plod.

U cilju sprečavanja pojave bolesti, za setvu treba koristiti zdravo seme, uništavati korove, a od preparata odlične rezultate daju fungicidi sa aktivnom materijom azoksistrobin.