Nevreme koje je ovog leta nanelo veliku štetu usevima predstavlja jednu vrstu opomene kako promenjeni klimatski obrasci mogu da se odraze na sigurnost snabdevanja hranom. Stručnjaci već dugo upozoravaju da se agrarne prakse moraju menjati kako bi se obnovilo zemljište degradirano decenijama usled intenzivne poljoprivrede, jer su zdrava tla neophodan resurs da bi se podmirile rastuće potrebe za hranom. U isto vreme, ona su i suštinski deo rešenja u borbi protiv klimatskih promena zbog toga što zdrava, humusom bogata zemljišta bolje vezuju organski ugljenik, pa on ne odlazi u atmosferu.
Udeo organske materije direktno utiče na prinose
Trenutno stanje je u velikom broju zemalja prilično zabrinjavajuće po ovom pitanju. Procenjuje se da je 70 odsto zemljišta u EU u nezdravom stanju. U Vojvodini je u poslednjih pet decenija nivo organske materije drastično opao, što se negativno odražava na prinose.
Svesna važnosti ovog pitanja, Evropska komisija je početkom jula predložila da se briga o zemljištu prvi put zakonski reguliše. Nacrt Zakona o nadzoru zemljišta donosi obavezu članicama da u roku od pet godina prikupe podatke o stanju zemljišta i predlaže regenerativne prakse putem kojih poljoprivrednici mogu poboljšati zdravlje tla.
Proizvodnja povrća i suncokreta bez suvišnog „uznemiravanja“ tla
Dobra vest je da se na našim njivama te nove prakse već neko vreme sprovode u okviru programa regenerativne poljoprivrede, koji sa svojim dobavljačima sprovodi Nestlé. Sa željom da doprinese očuvanju domaćih njiva, modernizuje srpsku poljoprivredu, poboljša prihode i kvalitet sirovina lokalnih poljoprivrednika, Nestlé je 2021. godine inicirao ovaj program sa proizvođačima povrća za Začin C. U novi ciklus regeneracije uključio je i proizvođače suncokreta, osnovne sirovine za ulje, od kog se pravi Thomy majonez.
Dobavljači povrća koji su deo programa koriste organsko đubrivo, sade pokrovne useve, primenjuju plodored i manje intenzivnu obradu i sade drvorede kao prirodne vetrobrane koji unapređuju bujnost prirode i sprečavaju eroziju tla. U uzgoju suncokreta primenjuje se specifična tehnika strip-till obrade, bez preteranog „uznemiravanja“ tla koje je jedan od najvećih problema savremene poljoprivrede, bilo da je reč o obrađivanju ili prekomernom korišćenju veštačkog đubriva i pesticida. Tako obrađeno tle stvara bolju bazu za seme koje se u njemu uspešnije prima i razvija, čime je i uticaj na prinos poboljšan.
Više ugljenika u zemlji, manje u vazduhu
Rezultat ovih mera jeste poboljšanje biodiverziteta i povećanje procenta organske materije, a tako „oporavljeno“ zemljište, osim što je plodnije, takođe vezuje organski ugljenik te on ne odlazi u atmosferu i ne doprinosi stvaranju gasova sa efektom staklene bašte. Zemljište koje ima dovoljno organske materije bolje zadržava i vodu, pa biljke bolje podnose sušu, što je u današnjim uslovima naročito važno.
„Vrhunski kvalitet i bezbednost hrane su naš ponos, ali kao najveći svetski proizvođač hrane osećamo posebnu odgovornost da vodimo računa i o tome gde se i kako uzgajaju sirovine, budući da 24 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte dolazi iz poljoprivrede. Zato je naš cilj da do 2030. godine čak 50 odsto ključnih sastojaka Nestlé proizvoda bude proizvedeno uz implementaciju principa regenerativne poljoprivrede, a menjamo i pakovanja kako bi bila u potpunosti reciklabilna. Želja nam je da Srbija postane centar regenerativne poljoprivrede i da domaći poljoprivrednici usvoje prakse koje su neophodne za sigurnost snabdevanja hranom i očuvanje planete”, rekla je Renata Matusinović, izvršna direktorka kategorije hrane kompanije Nestlé za jugoistočni evropski region.
Nestlé ulaže još čitav niz napora u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja planete, sledeći krovni cilj da do 2050. dostigne neto nulti uticaj na životnu sredinu. U fabrici u Surčinu koristi isključivo zelenu energiju, upotrebljenu vodu prečišćava u najmodernijem postrojenju za preradu i već godinama ne šalje ni gram otpada na deponije. Iste prakse će slediti i u novoj fabrici za proizvodnju biljnih obroka koji su alternativa mesu i predstavljaju ekološki odgovoran prehrambeni izbor.
