Ekološki faktori jako utiču na proizvodnju lucerke, lucerišta se obično dvojako iskorišćavaju, za krmu i za seme. Proizvođači su na taj način zaštićeni od ekonomskih gubitaka u godinama nepovoljnim za semensku proizvodnju. Prosečan prinos krme u našim uslovima se kreće od 5-6 t/ha, što je daleko od proizvodnog kapaciteta domaćih sorti lucerke, koji se kreće 18-20 t/ha. Lucerka dobro uspeva na dubokim, rastresitim i plodnim zemljištima sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom. Najbolje uspeva na neutalnom ili slabo kiselom zemljištu, kojima je ph u granicama 6.0-7.0. Lucerka koja se gaji za krmu najčešće se gaji na černozemu, gajnjači, smonici i dubljem aluvijumu, tako da zemljišta koja se koriste za krmu daju robusne biljke koje dugo cvetaju i sklone su poleganju i prorastanju. Za semensku proizvodnju su pogodnija zemljišta nešto manje plodnija, kao i osunčane južne ekspozicije na kojima se formiraju nešto niže biljke koje ravnomerno sazrevaju.
Kada su predkulture strne žitarice ili druge rane kulture, potrebno je odmah nakon žetve tih kultura obaviti pliće oranje (na 10 cm dubine), zatim proći tanjiračom, drljačom i valjkom da bi se zemljište usitnilo. U prvoj polovini avgusta treba obaviti oranje na oko 20 cm dubine i potom ravnanje zemljišta, a u jesen duboko oranje. Obrada zemljišta izvodi se samo u zasnivanju, pri planiranju đubrenja oranični sloj se tada treba potpuno obezbediti potrebnim hranivima. Zato je potrebno izvršiti kontrolu plodnosti zemljišta i na osnovu urađene agrohemijske analize zemljišta dati preporuku o potrebnim količinama hraniva. Pri zasnivanju lucerišta, zavisno od plodnosti zemljišta, trebalo bi okvirno dati oko 50 kg/ha azota (N), oko 250 – 300 kg/ha fosfora (P2O5) i 200 – 250 kg/ha kalijuma (K2O). Tokom godina gajenja lucerke potrebno je u jesen nakon poslednjeg košenja đubriti sa oko 200 – 300 kg/ha kompleksnih đubriva u kojima ima malo azota, a više fosfora i kalijuma. Tada bi trebalo đubriti sa oko 20 kg/ha azota, oko 50 – 60 kg/ha fosfora i oko 80 g/ha kalijuma. Folijarnim đubrenjem mikro elemenatima, povoljno se utiče na povećanje prinosa lucerke za 15-17% i to sa B, Mo, Zn.
Lucerka se može sejati u jesen i u proleće. Setvu treba obaviti dovoljno rano, u drugoj polovini avgusta, da se mlade biljke što bolje razviju i zakorene do zime. U prolećnjoj setvi seje se krajem marta i početkom aprila da se biljke dovoljno razviju do leta, kada nastupa suša i visoke temperature. Minimalna temperatura za klijanje kreće se između 1 i 2°C, a optimalna između 25 – 30°C. Mlade biljke stradaju pri temperaturi od -5°C, a u kasnijoj fazi razvoja otpornost na niske temperature povećava se do -15 °C.
Setva se može obavljati ručno i specijalnim sejalicama za sitnosemene kulture. Ove sejalice troše oko 15 kg semena/ha i postižu sklop oko 500 biljaka/m2. Razmak između redova treba biti 10 – 15 cm, sa 8-10 kg semena. Odmah nakon setve obavlja se valjanje. Vek trajanja lucerišta može biti i do 7 godina.
