Ovaj način proizvodnje se najčešće odvija u plastenicima sa obezbeđenom vodom za navodnjavanje, opremom za zagrevanje i ventilacijom. Plastenici se pokrivaju dvoslojnom PE folijom gde se između nalazi vazdušni međuprostor čime se utiče na bolju izolaciju. Tokom vegetacije, delimičnim podizanjem bočnih strana se obezbeđuje bolja provetrenost biljaka i regulacija temperature unutar objekta ( naročito u letnjem periodu).   

Proizvodnja se može odvijati pomoću sadnica koje su zasađene na stalnom mestu u zemljištu ili u kontejnerima (hidroponika).

Proizvodnja maline u plasteniku u zemljištu je jeftinija ali je plastenik tokom čitave godine zauzet jednom kulturom pa je neekonomičan.

Sadnja se obavlja nakon postavljanja plastenika- obično su širine osam  metara i maksimalne dužine 20 metara. U ovakvim objektima može se najviše zasaditi 4 reda  pri međurednom rastojanju od 1,8 metara. Sadnja u redu se obavlja na 30-40 cm. Problem kod ovakvih objekata je ograničen porast izdanaka u prvom i poslednjem redu zbog niskog svoda, otežana berba i veća vlažnost što prouzrokuje trulež plodova.

Ukoliko ovakvi objekti poseduju dopunsko zagrevanje – topovi sa plinskim bocama, mogu se stimulisati procesi listanja, porasta grančica i cvetanja a samim tim još ranije zrenje i postizanje bolje cene na tržištu.