Dejan i Marija Đukić iz Crepaje proizvode bundeve, od kojih prave i različite slatke namaze i turšiju, što je novina na tržištu. Oboje su po struci tehnolozi.

“Sasvim slučajno smo pre desetak godina posadili bundevu na 15 ari, a sada imamo 5 hektara, malo po malo površina je rasla, ideje su se rađale, sorte su se menjale vremenom, počeli smo sa belom domaćom bundevom, sada najviše gajimo muskantnu, dosta ukrasnih, špagetu patišon, priča nam Dejan i dodaje: Proizvodnja se odvija u okviru našeg gazdinstva u selu Crepaja kod Pančeva.

Svežu bundevu prodaju u sezoni, a namaze prave kasnije. Seme nabavljaju od domaćih semenskih kuća, nešto od prijatelja, nešto po manifestacijama.

Da bi naš proizvod bio vrhunskog kvaliteta, potrebno je pokloniti pažnju svakom detalju, od setve bundeve, njihovog pravilnog tretiranja do finalnog proizvoda.

Idealno vreme za setvu bundeve i optimalni rok je od 10.4. do 15.5. uz obavezan uslov da je temperatura zemlje iznad 15°C uz obaveznu  dobru i blagovremenu predsetvenu obradu zemljišta. Bundeve su osetljive na niske temperature i mraz i optimalna temperatura za nicanje je od 22°C-24°C i tada niknu za 3-4 dana. Ima velike zahteve u pogledu toplote, vlage, svetlosti i hranljivih materija.

Plod bundeve sadrži 90% vode, ali mnogo minerala i vitamina, zbog čega je idealna namirnica za sve koji žele da smršaju. Bundeva sadrži karotin ili provitamin A, vitamine C i B grupe- B1, B2, B3, B6, ali i niacin, folnu kiselinu. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Sadrži i više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belančevinama. Sadrži i pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako varljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.

Svi recepti su originalni i osmislila ih je Marija. „Bundeva je sama po sebi zdrava. Trudili smo se da u svim receptima koristimo malo šećera, namazi su nam niskokalorični. Sve je, inače, bez konzervansa jer su naši glavni degustatori prvo deca“, ističe Marija Đukić.

Proizvodi Lalinog zlata nastaju u manjim serijama, uz trud da budu što kvalitetniji i da se prave od svežih sastojaka, bez aditiva i veštačkih boja, aroma.

Naši proizvodi se prepoznaju po lepom dizajnu teglica i ćirilici, što odražava poreklo proizvoda, tradiciju, kulturu…U našoj ponudi trenutno imamo više vrsta namaza i turšija koje se dobijaju od bundeva koje se uzgajaju na našem poljoprivrednom gazdinstvu. Svoje proizvode za sada prodaju na kućnom pragu, po bazarima i sajmovima hrane i pića. Nije im cilj da to budu velike količine, već je bitan kvalitet.

Moj zadatak je da stavljam naše pune teglice u pasterizator i nije mi teško, mada bilo je malo naporno u početku, ali sad smo se uvežbali i više nema problema – kaže Milica.