U Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti od 3. do 29. novembra održava se izložba ”Vinski letopis Srbije“ na kojoj će posetioci moći da saznaju više detalja o vinskoj kulturi kroz vekove u našoj zemlji, potencijalima modernog vinogradarstva i vinarstva, a moći će i da vide rezultate savremenih genomskih istraživanja o starim autohtonim sortama grožđa,

Profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU, dr Željko Tomanović, naglašava da na našim prostorima postoji duga tradicija vinogradarstva i vinarstva, duga više od 2.000 godina, koja je poslednjih godina doživela pravu renesansu. ”Autorski tim ove izložbe učestvovao je u projektu valorizacija genetskih resursa vinove loze na teritoriji Srbije i hteli smo da povežemo ta najnovija tehnološka i genetička istraživanja sa tim istorijskim činjenicama i da uključimo u taj jedan istorijski kontekst. Koliko smo u tome uspeli, to će posetioci da kažu“, dodaje prof. Tomanović.

Na izložbi će u katalogu biti predstavljeni tekstovi koje su uradili saradnici na ovom projektu, koji govore o značaju vinogradarstva u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti, u običajima, u verskim obredima, u zakonima.

Dr Miroslav Nikolić, naučni savetnik Instituta za multidisciplinarne istraživanja, kao inženjer vinogradarstva, biljni fiziolog sa porodičnom tradicijom u vinogradarstvu iz negotinskog kraja, u svojim istraživanjima i radu bavi se različitim problemima na koje vinari nailaze. Naglašava da se vinogradarstvo u Srbiji rapidno razvija poslednjih 10-20 godina, nažalost još uvek postoji otpor promenama.

”Tradicionalno, uvek je srpski seljak bio protiv novog. On je želeo da radi kako rade njegovi stari. Međutim, danas da, mlađi ljudi su zainteresovani, kontaktiraju nas, pa mnogi se i školuju u inostranstvu, u Francuskoj, Italiji i slično“, dodaje on. Kad je reč o našim autohtonim sortama, one su dugo bile zapostavljane, dodaje dr Nikolić.

Potrebno je da se vratimo u period pre filokserne krize, kada na naše područje stižu međunarodne sorte i polako potiskuju domaće, posebno posle Drugog svetskog rata. ”Te naše sorte nisu davale željeni kvalitet, odnosno nisu gajene na način da ispolje svoj pun kvalitet, tako da su prosto bile zapostavljene, neke su skoro iščezle. Od uvezenih sorti opet nismo dobili ništa jer je u tom periodu akcenat bio na industrijskom vinu, na velikim količinama vina. Tek se poslednjih dvadesetak godina ide na kvalitet i menja se vinska kultura u Srbiji “, ističe Nikolić.