Poljski glodari mogu naneti značajne štete kada su prisutni u visokim brojnostima, a na njihovo prenamnoženje najveći uticaj imaju klimatski uslovi, nesistemsko suzbijanje, dostupnost hrane i neadekvatna obrada zemljišta.

Poljska voluharica i poljski miš su aktivni tokom cele godine. Poljska voluharica se hrani nežnim, sočnim biljnim delovima. Tokom vegetacije najviše nastanjuje lucerišta, dok zimi štete pravi na strnim žitima. Hrani se posejanim semenom, a nastavlja ishranu i na izniklim biljkama, praveći oaze na poljima. U zasadima voća poljska voluharica oštećuje podzemne delove biljaka i može doći do sušenja stabala, naročito mladih voćaka. Poljski miševi najveće štete prave u vreme setve strnih žita, jer sakupljaju seme i odnose ga u leglo. Takođe se hrane i klijalim semenom i zelenim i sočnim podzemnim delovima biljaka.

Intezitet napada određuje se na osnovu broja aktivnih rupa po hektaru. Aktivnost rupa se utvrđuje zatrpavanjem postojećih rupa i njihovim praćenjem. Ukoliko u sledećem obilasku rupe ponovo budu otkopane, ubrajamo ih u aktivne rupe.

Proizvođačima se preporučuje pregled useva i zasada na prisustvo aktivnih rupa od glodara. Ekonomski prag štetnosti kada treba preduzimati mere suzbijanja je za poljskog miša 10-50 aktivnih rupa/ha a za poljsku voluharicu 10-500/ha. Za suzbijanje glodara mogu se koristiti registrovani rodenticidi u vidu gotovih mamaka na bazi cink fosfida-Cinkosan, Agrocinkan, Arvalin. Mamke nakon postavljanja u aktivne rupe treba zatrpati, kako ne bi došlo do trovanja divljači, domaćih životinja i ptica.