Podizanje komercijalnih zasada šljive je složen proces praćen velikim ulaganjima. Greške koje se načine tokom podizanja zasada veoma teško mogu da se otklone u toku njegove eksploatacije. Pre podizanja zasada šljive potrebno je uraditi analize klimatskih, zemljišnih i agroekonomskih  uslova.Izbor sorti, podloga i sistema gajenja spada u grupu činilaca od presudnog značaja za rentabilnu proizvodnju šljive.

Pri izboru sorti voditi računa o nameni, kao i o mogućnosti realizacije na tržištu, što uključuje kvalitet plodova, vreme cvetanja i zrenja, transportabilnost i mogućnost uspešnog čuvanja. Za plasman na udaljena tržišta biraju se sorte čvršćeg mesa i dobre transpotabilnosti. U područjima sa razvijenom prerađivačkom industrijom gajiti visokoprinosne sorte pogodne za preradu. Za sorte namenjene stonoj potrošnji potrebno je birati sorte vremena zrenja kada se postižu najviše cene. Veoma bitan aspekt je raspoloživost radne snage, pošto se plodovi namenjeni stonoj potrošnji beru ručno. Za lokalitete koji se odlikuju čestim prolećnim mrazevima birati sorte kasnijeg vremena cvetanja.

Kod nas se za šljivu koriste skoro isključivo generativne podloge, najčešće sejanci džanarike. Takva stabla su bujna,kasnije prorode, daju sitnije plodove i osetljivija su na mrazeve. Stabla šljive na džanarici daju dobre rezultate kod sorti slabije bujnosti u vinogradarskoj zoni i aridnim područjima. Zbog velikih dimenzija stabala otežano je izvođenje pomotehničkih mera, naročito rezidbe i berbe što čini proizvodnju manje ekonomičnom. Zbog toga se u intezivnoj proizvodnji šljive u svetu sve više koriste vegetativne podloge manje bujnosti Da bi proizvodnja šljive bila konkurentna na stranom tržištu potrebno je sniziti cenu koštanja plodova, a jedan od najednostavnijih načina je podizanje intezivnih zasada na slabije bujnim podlogama.

Vegetativne podloge omogućavaju veću gustinu sadnje, ranije stupanje na rod i veće prinose po jedinici površine u odnosu na džanariku, pritom se značajno smanjuju troškovi rezidbe, zaštiite i berbe.

U proizvodnim zasadima šljive dominantni su klasični uzgojni oblici, kao što su poboljšana piramida, kotlasta i kombinovana kruna, gde je gustina sklopa veoma mala, a prinosi po hektaru u punoj rodnosti sa optimalnom agrotehnikom kreću se od20 do 30t/ha.

U savremenim, intezivnim sistemima gajenja podrazumevano je korišćenje vretenastih uzgojnih oblika i primenu guste sadnje sa 1000 i više stbala po hektaru. Radi se o zasadima na dohvat ruke koji daju prinose od 30 do 50t/ha.

Problem u širenju intezivnog šljivarstva predstavlja nedostatak sadnica na vegetativnim, slabo bujnim podlogama po pristupačnim cenama. Kod nas, u rasadničkoj proizvodnji još uvek dominira džanarika kao podloga, zbog čega je potrebno  povećanje udela vegetativnih podloga u proizvodnji sadnica šljive kroz benefite i stimulisanje podizanja zasada na slabije bujnim podlogama. Samo intezivni zasadi šljive mogu obezbediti visoko profitabilnu proizvodnju.