Prvi konkurs u Srbiji za sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj (IPARD) biće raspisan iduće nedelje.

Novac će biti namenjen za kupovinu traktora i druge mehanizacije, sa ukupno 8,3 miliona evra iz fondova EU i budžeta Srbije, rečeno je  u Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.

„Svaki poljoprivrednik koji prođe na konkursu i kupi traktor ili mehanizaciju, moći će da računa na povraćaj oko 60 odsto sredstava, ali bez uračunatog PDV-a“, kazao je direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat.

Poljoprivrednici će moći da nabave samo jedan traktor ili drugu mašinu tokom čitavog trajanja programa IPARD (2014-2020), a snaga motora traktora, čija se nabavka subvencioniše iz tog fonda, zavisiće od sektora ulaganja i obima proizvodnje. 

Na primer, ako se neko bavi voćarstvom i ima od dva do 10 hektara prijavljenih površina pod zasadom, moći će da nabavi traktor s motorom snage 60 kW, a jači, sa  motorom do 80 kW, moći će da kupi samo ukoliko ima veće površine, između 10 i 50 hektara.

Radat je istakao da procedura povraćaja novca ne bi trebalo da traje duže od nekoliko meseci, ali da je, zbog toga što su u pitanju velike sume, kontrola trošenja sredstva dobijenih iz IPARD-a rigorozna, „kako ona administrativna, tako i ona na terenu“. 

Ukoliko neko konkuriše za kupovinu traktora, mora da računa na nekoliko kontrola i provera, te, pored ostalog, kontrola Uprave na licu mesta proverava da li su tačne sve okolnosti koje je poljoprivrednik naveo u dokumentaciji kao svoju prednost, mimo opštih zahteva konkursa. Proveravaće se i da li je traktor i dalje u vlasništvu podnosioca zahteva ili je možda prodat.

Uslovi svakog IPARD konkursa su da poljoprivrednici moraju imati registrovano, komercijalno gazdinstvo u aktivnom statusu, da su izmirene sve obaveze po osnovu javnih prihoda (porez, doprinos za PIO, dug prema ministarstvu…), dok će posebni uslovi biti propisivani za svaki sektor, u zavisnosti od broja grla, obradivih površina i kapaciteta za preradu.

Bitan deo konkursne dokumentacije je poslovni plan kojim se dokazuje ekonomska održivost domaćinstva, a koji poljoprivrednik priprema sam ili uz pomoć konsultanata.

Za novac iz IPARD-a moći će da konkurišu poljoprivrednici, zadruge, mala i srednja agro preduzeća, ali ne i „tajkuni“, ni oni koji imaju manje od dva hektara zemlje ili nedovoljan broj grla.

„Minimalna vrednost povraćaja novca iznosi 5.000 evra, a maksimalan iznos za određene investicije ide i do milion evra“, kazao je Radat.

Za programski period od sedam godina, jedan korisnik može da ostvari maksimalan povraćaj od 1,5 miliona evra.

„Procenat povraćaja novca u IPARD-u iznosi od 60 pa do čak 80 odsto, ako se radi o investicijama u zaštitu životne sredine, kao što su recimo lagumi za odlaganje stajnjaka“, kazao je Radat.

IPARD predviđa da u ukupnim sredstvima povraćaja, novac iz EU učestvuje sa 75 odsto, dok je ostatak iz budžeta Srbije.

Radat očekuje da će broj zainteresovanih biti veći od raspoloživih sredstava, zbog čega je utvrđen sistem rangiranja koji se uspešno primenjuje u svim zemljama EU.

„Postoji jasno definisan, transparentan sistem ocenjivanja korisnika. Svaka stavka nosi određen broj poena“, rekao je Radat, navodeći da se boduje da li je na primer poljoprivrednik mlađi od 40 godina, da li je žena nosilac poljoprivrednog gazdinstva, ili da li za sredstva konkuriše neko ko živi u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ili ima formalno poljoprivredno obrazovanje.

U slučaju da više zahteva ima isti broj bodova, prednost će imati zahtev podnet ranije.

Srbiji je na raspolaganju ukupno 175 miliona evra, koje će dobiti bespovratno za period do 2020. godine, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je ranije da će iduće godine od te sume na raspolaganju biti 50 miliona evra.

Drugi konkurs očekuje se u martu 2018. godine Poljoprivrednici će moći da se prijave za novac potreban za kupovinu opreme za preradne kapacitete, kao i za marketing, za šta je namenjeno 11,7 miliona evra.

Radat je naveo da će pozivi biti kontinuirani, po unapred određenom kalendaru, a da potencijalni korisnici mogu da se upoznaju sa pravilnicima na sajtu Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Uprava je već obučila savetodavne stručne službe koje na terenu podučavaju poljoprivrednike o mogućnostima koje im pruža IPARD, a biće štampane i detaljan vodič za korisnike.

„Svi oni koji ne mogu da se nađu u IPARD-u, svoju mogućnost za subvencionisanje imaće na raspolaganju u nacionalnom programu. Niko neće ostati bez podrške“, rekao je Radat.

Evropska unija je za osam zemalja koje su postale njene članice 2004. godine, a kasnije i za još tri nove – Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku, kroz pretpristupne fondove za poljoprivredu stavila na raspolaganje 3,1 milijardu evra.